Korona krizu prešišali IT sektor, telekomunikacije...

U svom 65. kvartalnom izveštaju, autori publikacije ističu da je nastavljen privredni oporavak u celoj Evropi, tako da su zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) zabeležile prosečan rast od 2,3 odsto, a zemlje Evropske unije 2,1. Takođe, navodi se da je u odnosu na drugi kvartal 2020, Srbija u drugom kvartalu ove godine ostvarila rast od 13,7 odsto, zemlje CIE 11,7, a EU 14,2 odsto.

U biltenu “Kvartalni monitor”, koji izdaje Ekonomski fakultet i njegova Fondacija za razvoj ekonomske nauke, naglašava se da je Srbija u manjoj grupi zemalja koje su premašile pretkrizni nivo iz četvrtog kvartala 2019. godine. Srbija u odnosu na taj period ima veći BDP za 2,3 odsto, dok su zemlje CIE ispod tog nivoa 0,2 odsto, a zemlje EU 2,3 odsto ispod BDP-a iz četvrtog kvartala 2019.

Autori Kvartalnog monitora izvršili su korekciju rasta BDP-a Srbije u 2021. godini sa 6 na 6,5 odsto.

„Sve privredne delatnosti, osim poljoprivrede, imaju snažan rast. Trgovina, saobraćaj, turizam, ugostiteljstvo i industrija oporavljaju se od krize izazvane koronavirusom, dok IT sektor, telekomunikacije i komunikacijske usluge nastavljaju rast iz pretkriznog vremena”, navodi se u analizi “Kvartalnog monitora”. Ističe se da su uvoz i izvoz veći nego u vreme pre krize, ali su investicije manje, što, kako smatraju, može da ugrozi rast u narednom periodu. Industrijska proizvodnja u Srbiji pala je u drugom kvartalu za 2,8 odsto, ali je u odnosu na drugi kvartal prošle godine porasla za 15,9 odsto.

Stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu opala je 11,1 odsto u odnosu na prethodni. Neformalna nezaposlenost pala je na 12 odsto, a do pre nekoliko godina bila je 20, podseća “Kvartalni monitor”. Takođe, kako se navodi, registrovana zaposlenost povećana je 3,3 odsto, od čega 4,9 odsto u privatnom sektoru, a u javnom 0,5. Zaposlenost raste u većini delatnosti, a najviše u IT sektoru, telekomunikacijama i medijima 11,6 odsto, u građevinarstvu šest odsto, trgovini 4,9 i prerađivačkoj industriji 4,6 odsto.

Kako navode autori, zarade su porasle u odnosu na prošlu godinu 6,6 odsto, ali ove godine stagniraju sa svega 0,3 odsto rasta u odnosu na prošli kvartal. To je, kako se navodi, posledica inflacije koja je u avgustu dostigla 4,3 odsto i koja će, kako se očekuje, i dalje rasti, kao i u celom svetu. Takođe, navodi se da zarade rastu u privatnom sektoru mnogo brže nego u javnom.

Spoljni deficit je u drugom kvartalu iznosio 570 miliona evra, odnosno 4,4 odsto BDP-a, i očekuje se njegov rast i u trećem i u četvrtom kvartalu, najviše zbog deficita spoljno-

trgovinskog bilansa jer je dinar ojačao, što će uticati na cenovnu konkurentnost, navodi se u izveštaju.     

I dalje je visok priliv stranih direktnih investicija, koje su u drugom kvartalu iznosile 731 milion evra, a posledica su subvencija, niskih troškova rada i obrazovane radne snage, navodi “Kvartalni monitor”.

Spoljni dug je u avgustu dostigao 28,3 milijarde evra, što je 57,6 odsto BDP-a, ali se država u septembru zadužila za više od milijardu evra, tako da dug sada iznosi 29,5 milijardi evra, konstatuju autori “Kvartalnog monitora”, uz napomenu da je povoljno što BDP brže raste od duga.

Z. Delić