Ko prizna ilegalan rad, pola mu se prašta

Konkretno, značilo bi to da izvan svih propisa imamo promet roba i usluge vrednosti od oko 10 milijardi evra, a procena je da zbog toga državni budžet ostaje kraći za oko tri milijarde evra. Ovaj novac bio bi dovoljan da svaka opština u Srbiji dobije novi dom zdravlja, da se rekonstruišu i opreme sve opšte i specijalne bolnice, finansiraju plate vatrogasaca, policajaca i lekara i da se prepolovi deficit budžeta.

Država je svesna problema sive ekonomije sa kojim muku muče i mnogo razvijenije ekonomije država u EU , ali je odlučna da je smanji na 15 do 20 odsto BDP-a. Osnovano je Koordinaciono telo Vlade Srbije za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije koje je u maju usvojilo novi Akcioni plan koji predviđa povećanje broja mera na smanjenju nelegalne trgovine, neprijavljenog rada i utaje poreza. U tom novom Akcionom planu ima čak 107 mera za suzbijanje sive ekonomije koje valja sprovesti ove i naredne godine. Ujedno, ova i naredna godina proglašene su  za godine borbe protiv sive ekonomije.

Aktivne mere države na suzbijanju sive ekonomije, kroz pojačanu kontrolu i inspekciju, već su dale rezultate bolje u odnosu na prethodne godine, ali je jasno da to nije dovoljno. Zbog toga je NALED predložio uvođenje sporazuma o priznavanju krivice u domenu sive ekonomije . Dvogodišnji projekat treba da da značajan doprinos realizaciji Sporazuma o saradnji Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor i Udruženja sudija prekšajnih sudova, koji su u Palati Srbije potpisali Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave i Milan Marinović, predsednik Udruženja sudija prekršajnih sudova.

Svi biju bitku sa sivom ekonomijom 



Bitku sa sivom ekonomijom  biju mnoge zemlje sveta, jer ona postoji svuda – negde u manjem, a negde u većem obimu. Među zemljama sa najmanjom stropom poslovanja mimo propisa su SAD i Švajcarska, kod kojih je ona oko 7 odsto BDP-a. Do 15 odsto BDP-a stopa sive zone je u Austriji, Holandiji, Velikoj Britaniji i Francuskoj. U Irskoj, Nemačkoj, Danskoj, Finskoj, Norveškoj, Švedskoj i Slovačkoj ona se kreće između 10 i 15 odsto BDP-a, dok je u Belgiji, Češkoj, Portugalu i Španiji između 15 i 20 odsto.  Italija, Mađarska, Slovenija, Poljska i Grčka beleže od 20 do 25 odsto BDP-a, a Letonija, Turska , Hrvatska, Estonija, Litvanija, Rumunija oko 25 odsto. Jedino Bugarska ima veći obim prometa u neformalnom privrednim tokovima od Srbije.

Kako se sada već primenjuje sporazum o priznavanju krivice u saobraćajnim i carinskim prekršajima, tako bi se uskoro on odnosio i na one koji krše zakone iz oblasti privrede i to priznaju. Drugim rečima, oni koje inspekcija zatekne da posluju u sivoj zoni ili zapošljavaju radnike “ na crno” bi priznavanjem krivice bili u prilici da plate duplo manju cenu  za prekršaj odnosno da im kazna bude ublažena. Prema objašnjenju Milana Marinovića, predsednika Udruženja sudija prekršajnih sudija, za uvođenje sporazuma o priznavanju prekršaja iz oblasti sive ekonomije treba prethodno izvršiti pripreme.

“To znači da bi trebalo da se  u nadležnim ministarstvima odrede komisija ili radna grupa koja će odvojiti one prekršaje iz tih oblasti za koje je opravdano zakučljučivati sporazume o priznanju krivice  od onih za koje procene da nisu za to . Takođe, treba odrediti jasna pravila o pregovaranju sa učiniocima prekršaja. Kada se sve to završi i kada počne primena sporazuma, onda će to vrlo brzo ući u praksu”, smatra Marinović.

Prema njegovom mišljenju od sklapanja sporazuma o priznavanju krivice će i prekršioci, inspekcija i sudovi imati koristi i to tako što će prekršioci dobiti blažu kaznu nego što bi dobili po okončanju sudskog postupka i primene zakona koje su prekršili.

“S druge strane, znaju da će ta kazna koju dogovore biti ona kazna koju će biti obavezni da plate, jer na presudu koju sudovi donose usvajanjem sporazuma niko nema pravo žalbe, ni jedna ni druga stranka u postupku. Mogu da utiču na visinu kazne i ne moraju da dolaze u sud više puta, da gube vreme i povećavaju troškove postupka. Inspekcija će imati koristi, jer će znati da je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka koji su sudu podneli protiv učinioca prekršaja osnovan. Takođe, a to je možda za inspektore i najvažnije, oni neće morati da se odazivaju u svojstvu svedoka pred prekršajne sudove, već će moći da rade svoj posao”, objasnio je Marinović.

Prekršajni sudovi će, dodaje, takođe imati koristi od sporazuma o priznavanju krivice za   prekršaj  zakona u oblasti sive ekonomije  jer će postupci znatno kraće trajati i mnogo manje koštati, sudije će imati više vremena za rad na onim predmetima za koje se još uvek ne zaključi sporazum. Nadležni u ministarstvima treba da odlučuju o tome da li će mogućnost sklapanja sporazuma o priznanju imati prekršioci koji to čine prvi put ili i oni koji su već hvatani da posluju u sivoj zoni. Sudija Marinović dodaje da iskustvo iz saobraćajnih prekršaja pokazuje da su u početku počeli da se zaključuju samo sporazumi sa onima koji nisu učinili ni jedan prekršaj, a da u poslednje dve godine to pravo imaju i oni koji su učinili jedan prekršaj, a u najavi je da se to dopusti i onima koji su učinili dva prekršaja.

Blaža kazna za one koji posluju u sivoj zoni odnosila bi se samo na one koje u prekršaju uhvati tržišna inspekcija ili inspekcija rada. To je veoma bitno, jer sada sudije u prekršajnim sudovima odbacuju mnoge prekršajne prijave zbog propusta inspektora u pisanju prijave. Praksa je pokazala i da mnogi prekršioci zakona koji zabranjuju i kažnjavaju sivu ekonomiju na kraju postupka dobiju samo opomenu , a česti su i slučajevi da predmeti zastare pa se “provuku” bez ikakve kazne. To, barem u dve godine koliko bi važio ovaj sporazum, ne bi više moglo da se dogodi pod uslovom da prekršioci zakona priznaju da su uhvaćeni “ sa prstima u tegli” i da plate pola iznosa koji bi inače morali da plate kada im sud odredi kaznu.

Ljubinka Malešević