Ko nema kreditnu sposobnost, ide zelenašima

To su lica koja neovlašćeno pružaju bankarske usluge, a građani plaćaju enormnu kamatu i izlažu se riziku. Međutim, oni koji kucaju na vrata zelenaša, ili zalagaonica, nisu najčešće ni neuki ni neobavešteni već im je novac hitno potreban a nemaju drugi način da do njega dođu.

Oblast vezana za zalogu, deponovanje čekova, ali i kupovinu čekom na poček kod nas je između propisa. Praksa pokazuje da bi je trebalo regulisati.

– Ceo problem koji je ovih dana isplivao na površinu nastao je pre gotovo deset godina – kaže predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović. – Mi smo još kada je donošen Zakon o zaštiti potrošača predlagali da se to reguliše tim propisom. Muđutim, od nadležnih iz Ministarstva trgovine i Narodne banke Srbije tada nam je rečeno da će ta oblast biti regulisana Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ali to se nije dogodilo.

Papović kaže da je taj problem vidljiv kod kupovine robe uz deponovanje čekova kod trgovaca.

– Zakonom koji reguliše prava potrošača takođe je trebalo regulisati i potrošačke kredite. Dešava se da čovek kupi, recimo, TV prijemnik i uspostavi se da je neispravan. Trgovac ne želi da vrati čekove ili nastvalja da otplaćuje kredit. Zakonom je trebalo da se omogući da se u takvim slučajvima otplata obustavi.

Na vrata zalagaonica i zelenaša kontrola NBS-a ne može da zakuca jer u nadležnosti ima samo banke i druge finansijske institucije kojima je sama izdala dozvolu za rad. Zelenaši i zalagaonice od nje to nisu ni tražili niti su po zakonu imali tu obavezu. Poslovima kreditiranja kod nas mogu se baviti samo banke. Za one koji se ogluše o to pravilo predviđene su kazne od tri meseca do pet godina zatvora. Ukoliko je pribavljena imovinska korist iznad 1,5 milion dinara, kazna može biti od dve godine zatvora do deset.

Poslovi pozajmica po osnovu deponovanja čekova odvijaju se u zalagaoncama, ali i po raznim lokalima i kancelarijama, u tržnim centrima i poslovni prostorima. Klijentima se naplaćuje provizija, odnosno naknada umesto kamate. Na taj način je ispoštovana forma da to nije kredit mada to u suštini jeste. Ukoliko bi se oštećeni klijenti javili Tužilaštvu i pokrenuli postupak, ne bi bilo teško da se dokaže da je reč o nezakonitoj pozajmici.

Klijenti tih nelegalnih a alternativnih banka su oni koji ne mogu da dobiju redovan kredit od banke, obično zato što su prezaduženi. Zato pristaju na kamatu od deset odsto mesečno ,ili više od 100 odsto kumulativno na godišnjem nivou. Danas se kod nas mogu dobiti gotovinski krediti po kamati manjoj od deset odsto na godišnjem nivou. Ljudi koji pristaju na to su oni kojima su za vratom sudski izvršitelji. Ima tu i preduzetnika koji su u finansijskim problemima pa im je jedina šansa da putem čekova stignu do novca. Podaci Udruženja banaka govore da je kod nas u aprilu bilo 7.298.383 tekuća računa koje je koristilo 5.028.878 građana. Od te brojke u docnji, odnosno u nedozvoljenom prekoračenju, bilo je 228.063 računa, odnosno 9,1 odsto. Koliko je čekova završilo u rukama zelenaša ili je još tamo, teško je reći.

D. Vujošević