Klimatske promene sve teže pogađaju ekonomiju našeg dela planete
Stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj -UNDP u Srbiji Fransis Pikap izjavila je da je privreda Srbije pretrpela gubitke od šest milijardi dolara usled ekstremnih vremenskih prilika, počev od 2000. godine, kao i da bi, ukoliko se ne preduzmu mere i aktivnosti da se one spreče, mogla izgubiti još toliko do kraja ove decenije.
Klimatske promene negativno utiču na proizvodnju hrane i energije, biodiverzitet, na dostupnost pijaće vode, infrastrukturu i dodatno opterećuju sistem usluga zdravstvene i socijalne zaštite.
Fransis Pikap je na onlajn “Dijalogu o prilagođavanju Srbije na klimatske promene” istakla da se Srbija nalazi u regionu koji je naročito ugrožen klimatskim promenama, jer prosečne temperature u regionu rastu brže nego na globalnom nivou.
„U Beogradu smo do sada bili svedoci da su 13 najtoplijih godina do sada bile upravo od 2000. godine, a to utiče na ljudske živote, stavlja dodatni pritisak na zdravstvene sisteme i usporava ekonomski razvoj, naročito u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, energetike, transporta i infrastrukture”, objasnila je Pikap.
Ona je podsetila i da je Skupština Srbije nedavno usvojila Zakon o klimatskim promenama, što je prvi samostalni zakon koji reguliše pitanja klimatskih promena i on postavlja put za sproveđenje mera adaptacije.
Ekstremne vremenske prilike u Srbiji sve više utiču na dostupnost vode za proizvodnju energije iz hidropotencijala, ali i na povećanje potreba za energijom hlađenja leti. Planiranje navodnjavanja, koje je neophodno kako bi prinos poljoprivrednih kultura ostao nepromenjen, takođe u velikoj meri zavisi od dostupnosti vode.
„Jedan od prioriteta Ministarstva, kao nužna mera adaptacije, jeste uspostavljanje sistema navodnjavanja na što većoj površini obradivog zemljišta. Istovremeno, naši napori idu i u pravcu izgradnje što efikasnijeg sistema, kako bi se smanjio pritisak poljoprivrede na vodne resurse. Mere adaptacije, poput zamene sorti i vrsta sa klimatski adaptibilnim, prilagođavanje termina i vrsta radova promenom kalendara useva, rotacija istih, samo su neke od mera koje ne zahtevaju dodatna ulaganja, ali svakako doprinose kako smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu uopšte, tako i kvalitetnijim i zdravijim prehrambenim proizvodima“, naveo je Grabež.
“Ovaj Zakon je osnov za smanjenje emisija gasova u skladu sa nacionalno utvrđenim doprinosima i pomaže da se usaglasi zakonodavstvo Srbije sa EU”, istakla je ona.
Pikap je dodala da u okviru zelenog dogovora EU predlaže ambicioznu klimatsku agendu za Zapadni Balkan, što će povećati investicije na Balkanu u narednih sedam godina, prelaskom na dekarbonizaciju, cirkularnu ekonomiju, održive sisteme hrane i očuvanje biodiverziteta. Ona je kazala i da prema izveštajima UNDP-a u Srbiji nedostaju sredstva za sprovođenje mera prilagođavanja na klimatske promene na nacionalnom i lokalnom nivou.
Predstavnik nacionalnog tima za saradnju sa Zelenim klimatskim fondom (GCF) Igor Grabež, naveo je da je poljoprivreda jedan od najranjivijih sektora kada se govori o klimatskim promenama i posledicama koje one izazivaju.
„U Srbiji više od 40 odsto stanovništva živi na selu i direktno zavisi od poljoprivrede i u tom smislu govorimo o ugroženosti čitave ekonomije, jer su sela važna za proizvodnju i sigurnost snabdevanja hranom”, naglasio je Grabež.
On je rekao da je cilj da se izvrše procene pogođenosti pojedinačnih grana poljoprivrede i regiona Srbije i da se za svaku od njih pripreme specifične mere adaptacije na klimatske promene.
Z. Delić
