Kerovi ujedaju a opštine plaćaju 25 miliona evra
NOVI SAD: Nedavno su iz Nacionalnog parka „Fruška gora” apelovali na sve građane da se odgovorno ponašaju prema životinjama i životnoj sredini jer se zbog nebrige i nemara pojedinaca u Novom Sadu i okolini stvaraju čopori napuštenih pasa.
Napušteni psi napadaju meštane fruškogorskih sela i izletnike, a svaki ujed pasa lutalica lokalna samouprava mora da plati.
Naime, za naknadu štete u slučaju ujeda pasa lutalica odgovorna je opština na čijoj teritoriji je građanina pas ujeo. Pritom, naknada može biti za nematerijalnu štetu – strah, bol ili za materijalnu – pocepana odeća, gubitak prihoda zbog lečenja. Osnov odgovornosti lokalne samouprave je propuštanje da se preduzmu mere potrebne da bi se sprečilo nastupanje štete.
Teško da su građani koji kućne ljubimce odvode i ostavljaju u šume ili puštaju na ulicu svesni toga da, zapravo, i oni sami plaćaju odštetu zbog ujeda ili napada na prolaznike ili meštane nekog naselja. Po podacima koje je prošle godine izneo NALED, gradovi i opštine u Srbiji isplatili su za šest godina najmanje 25 miliona evra na ime odšteta zbog ujeda napuštenih pasa, a 77.500 građana bili su žrtve napada.
Član Upravnog odbora NALED-a Vladan Vasić izneo je podatak da opštine imaju problem i s građanima koji lažiraju ujede da bi naplatili odštetu, koja se u proseku kreće od 25.000 do 100.000 dinara. Zbog toga je, smatra on, neophodno formiranje registra odštetnih zahteva na nivou Srbije da bi se ukrštanjem podataka iz svih gradova i opština utvrdilo koga psi „redovno” uredaju. Takođe, dodao je Vasić, neophodno je i da se ujednači praksa lekara i medicinska dokumentacija kojom se potvrđuje povreda jer se neretko dešava da lekari potvrde da je reč o ujednu psa iako za to nema dokaza.
Broj povreda od ujeda pasa od 2010. godine do 2015. se gotovo udvostručio. Naime, 2010. godine zabeleženo je 9.876 ujeda, a pet godina kasnije čak 15.024. Ukoliko je i nakon 2015. godine taj tempo povreda od ujeda pasa nastavljen, mogao bi dostići i 20.000 povreda. U istom periodu, broj uhvaćenih pasa lutalica porastao je 75 odsto, a mesto u prihvatilištu našlo je gotovo 172.000 životinja, dok je broj azila za njih na lokalu povećan sa 16 na 59. Međutim, čak 96 procenata opština i gradova požalilo se da im je potreba pomoć države da bi rešili problem pasa lutalica.
Vlasnici pasa moraju dobro znati da se sve odštete za ujede pasa isplaćuju iz gradskih, odnosno opštinskih budžeta. Reč je o ogromnim svotama novca. Po podacima NALED-a, neki gradovi daju 250.000 do 300.000 evra godišnje za odštete, a godišnje se podnese oko 1.000 odštetnih zahteva zbog ujeda pasa. Sami građani treba da izračunaju šta bi se za novac koji se daje zbog ujeda pasa u gradu ili naselju u kojem žive moglo izraditi i uraditi.
Po oceni direktora Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama Elvira Burazerovića, taj ekonomski problem opština i gradova samo je posledica šireg problema neodgovarajuće kontrole populacije napuštenih životinja. Da neki građani od ujeda pasa ne bi napravili „biznis”, opštine moraju izraditi sopstvene pravilnike o radu komisije prilikom odlučivanja o odštetnim zahtevima po modelu koji je na osnovu najboljih praksi u Srbiji pripremio NALED, kao i pronalaženje rešenja kroz vansudsko poravnanje. Neophodan je i efikasniji rad komunalnih službi zoohigijene i veće angažovanje na edukaciji i informisanju vlasnika pasa o pravima i obavezama, odnosno pravilnoj brizi, sterilizaciji i čipovanju kućnih ljubimaca, kao i odgovornost za napuštanje životinja koje nakon toga mogu naneti štetu nekom slučajnom prolazniku.
LJ. Malešević
