Kad nema ko da radi, dobri su i sedokosi

Razlog je problem pojedinih firmi da nađu radnu snagu jer je veliki odliv mladih u zemlje EU. U Hrvatskoj 12 odsto penzionera nema ni 60 godina, a tamošnja privremena starosna penzija u proseku od 300 evra, mala je za pristojan život.

Najava Hrvatske, zbog toga što nema ko da radi, ili pak mladi ne znaju ono što znaju iskusni a penzionisani, nije nikakva novina. To su već uradili Island, Irska, pa i Nemačka, gde su mlađe penzionere kroz mini-reformu vraćali na privremene i povremene poslove vredne do 600 evra.  U praksi oni po pravilu ne rade puno radno vreme i svaki dan, ali kad rade, postižu dobre rezultate. Zadovoljni su i gazde i penzioneri: prvi jer imaju kvalitetne radnike, a drugi jer time dopunjavaju kućni budžet, a i dalje im ostaje dovoljno vremena za odmor.

Mada niko u Srbiji još nije zvanično pokrenuo tu ideju, teška ekonomska situacija tera sedokose da rade i pod stare dane. Procenjuje se da dva odsto penzionera, odnosno oko 35.000, radi po ugovoru na privremenim i povremenim poslovima, gde mogu zaraditi još jednu prosečnu penziju, dok isto toliko njih radi bez bilo kakvih papira. Penzioneri danas teško u Srbiji, gde je veliki broj nezaposlenih, nalaze dodatni posao, ali ipak mogu da rade na gradilištima, čuvanju zgrada i ustanova, a neki se i pod stare dane late motike ili nadniče, pogotovo oni koji izdržavaju i decu i unučad, dok mladi izbegavaju teške fizičke poslove za male pare.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku objašnjava da penzionere poslodavci „koriste” kad im treba pomoć na dva-tri dana, mada ima i onih na mesečnom nivou.

Oglasi koji se svakodnevno pojavljuju u medijima pokazuju da bivši profesori skroman kućni budžet dopunjavaju privatnim časovima za decu, izradom domaćih zadataka, prepričavanjem lektire, pripremom pismenih radova iz srpskog jezika, a deo brine o mališanima dok roditelji ne dođu s posla. Verzirani daju časove klavira, violine, klarineta i drugih instrumenata ili pripremaju srednjoškolce za upis na fakultete.

– Imamo veliki deficit različitih zanatlija, keramičara, fasadera, armirača, pa građevinske firme često angažuju iskusne majstore u penziji jer nemaju druge – kaže Rajić. – Penzioneri rade i kao alasi, noćni čuvari u poslovnim zgradama i na parkinzima, gde mogu da zarade od 20.000 do 30.000 dinara mesečno, zavisno od toga da li žive u većim gradovima ili manjim. Dobri majstori-penzioneri idu na rad i u inostranstvo i tamo mogu da zarade nekoliko hiljada evra.

Penzioneri dobrog zdravlja zapošljavaju se i kao pomoć u kući ili radi druženja, i za to u većim gradovima mogu dobiti od 100 do 300 evra. Neki čuvaju kućne ljubimce, pa zarade 10-15 evra.

Danas više od milion penzionera prima manje od 25.000 dinara mesečno i svakako im je potreban dodatni posao. Veliki deo zbog godina i narušenog zdravlja nije u stanju dodatno da radi, ali oni koji još uvek imaju snage, moraju voditi računa o tome da im dodatni posao ne ugrozi penziju. Naime, po našem zakonu, ne smeju svi penzioneri da rade. Starosni mogu da se legalno zaposle i primaju i platu i penziju, porodični imaju zakonski ograničen iznos do kojeg smeju da zarade, a jedini koji uopšte ne smeju da rade posle penzionisanja su invalidski.

Dakako, to što Zakon o PIO dozvoljava ili brani pojedinim kategorijama penzionera da i nakon penzionisanja rade ne znači da se to i striktno poštuje. Fond PIO raspolaže samo podacima onih penzionera – a to je tih 35.000 – koji su zvanično zatražili preračun penzija po osnovu dopunskog rada, ali nema načina da sazna koliko je „ilegalaca”.

LJ. Malešević