Izvoz vuku mašine i oprema, a uvoz nafta

Naime, tradicionalno, robna razmena s inostranstvom beleži negativan saldo: znatno je veći broj proizvoda koji se uvoze u odnosu na broj onih koje vojvođanski privrednici izvoze.

Takođe, veliki je broj proizvoda u robnoj razmeni i na jednoj i na drugoj strani koji, pojedinačno, imaju simboličnu vrednost (ispod hiljadu evra). Isto tako, broj zemalja iz kojih se uvozi veći je u odnosu na broj zemalja u koje se izvozi, pri čemu je veći broj onih iz kojih se uvozi u vrednostima ispod hiljadu evra (17 zemalja).

– Od januara do oktobra ove godine zabeleženo je povećanje vrednosti izvoza od 13,2 odsto, ali i uvoza od 21,1 odsto – rekao je predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević. –  Iz razmene je zabeležen naš spoljnotrgovinski deficit u vrednosti 567,3 miliona evra. Značajno je povećana – 29,2 odsto – vrednost izvoza mašina i opreme, odnosno kapitalnih proizvoda, koji učestvuju u ukupnom izvozu s gotovo četvrtinom. Vrednost izvoza repromaterijala, koji najviše učestvuju u ukupnom izvozu i čine gotovo trećinu izvoza, povećana je 13,8 odsto. Izvoz trajnih proizvoda za široku potrošnju – aparati za domaćinstvo, električni uređaji, nameštaj… –povećan je više od 12 odsto, ali je učešće tog izvoza isto kao i od januara do oktobra 2017. – tek 5,1 odsto.

U odnosu na ostvarene spoljnotrgovinske rezultate u 2017. godini, veli Vučurević, ostvareni izvoz predstavlja 94,9 odsto vrednosti prošlogodišnjeg, dok je realizovani uvoz gotovo dostigao vrednost prošlogodišnjeg – 98,9 odsto.

S druge strane, kaže, sve grupe proizvoda doprinele su rastu uvoza, zahvaljujući većem uvozu kapitalnih proizvoda (mašine i oprema) i repromaterijala, koji zbirno čine više od polovine ukupnog uvoza – 50,7 odsto. Iako je vrednost njihovog uvoza povećana pojedinačno 17,2 odsto (u odnosu na isti period lane), njihovo učešće u ukupnom uvozu je blago smanjeno.

Najveće povećanje, istakao je Vučurević, zabeleženo je kod uvoza energenata – 35,6 odsto, što je podiglo uvoz za 385,8 miliona evra.

–Tradicionalo, uvoz energenata čini više od četvrtine ukupnog uvoza, a zbog povećanja vrednosti, povećano je i učešće u ukupnom uvozu s 24,9 odsto na 27,9 odsto. Povećana vrednost tog uvoza je delimično i posledica povećane cene nafte na međunarodnom tržištu.

Vučurević navodi da je više vrednost uvoza – gotovo petinu – zabeležena kod trajnih proizvoda za široku potrošnju (povećanje od 19,4 odsto), dok uvoz netrajnih proizvoda za široku potrošnju (hrana, piće, duvan, lekovi…) beleži rast od 20,1 odsto.

Z. Delić