Iz Vojvodine hrana za pse i mačke ide i za Saudijsku Arabiju

Jedna razlika koja postoji među proizvoćačima ogleda se u tome što se jedni žale na skupe žitarice koje koriste u proizvodnji hrane za kućne ljubimce, dok drugi kažu da ih poskupljenja na tržištu sirovina ne pogađaju odviše jer su kupci boljeg materijalnog statusa.

Jedna od fabrika hrane za pse i mačke “Farm komerc” iz Čantavira dnevno, u zavisnosti od pakovanja, proizvede deset do 20 tona hrane za kućne ljubimce i, osim na domaćem tržištu, namirnice prodaje u zemlje CEFTE.

Po rečima glavnog tehnologa doktora veterinara Žolta Terečika, koronavirus ih ne pogađa jer i životinje moraju da jedu i kod njih se u ishrani ne može zakidati na zalogajima, kao što to mogu da rade ljudi prilikom odabira namirnica za ličnu potrošnju.

– Kupce sa kojima radimo i dalje snabdevamo kao da ne vlada pandemija pa ne možemo da se žalimo na virus, čak nam se čini da je potražnja i veća i da više radimo nego ranije – kaže Terečik i navodi i da u pogledu snabevanja pa i cena sirovina nema većih problema. – Vojvodina je bogata žitaricama, sve nam je nadohvat ruke, a ako baš nešto treba iz uvoza tu je Mađarska, iz koje stiže sirak za ukrasne ptice jer imamo pogon i za proizvodnju hrane za njih. Sirak se tamo više seje i boljeg je kvaliteta od ovdašnjeg, dok kod nas može da se kupi i krmno, mesno i riblje brašno – navodi Terečik i kaže da je trenutno velika potražnja za ribljim brašnom na svetskom tržištu, pa zbog veće potrašnje i cena ribljeg brašna kod nas ide na gore .

Sagovornik “Dnevnika” ističe da do sada nisu imali problema sa stranim kupcima u pogledu visine koštanja hrane za pse i mačke jer kako poskupljuju sirovine i gotov proizvod biva skuplji. – Trudimo se da poskupljenja budu minimalna i da uvoznici i kupci ne osete odviše razliku u ceni.

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), u prvoj polovini ove godine van granica naše zemlje otišlo je preko 1.400 tona hrane za pse i mačke i prošle godine je povećan izvoz hrane za pse i mačke za 34,4 odsto. Da su trendovi u ovom segmentu prehrambene industrije pozitivni, PKS ukazuju i na ove brojeve - 255 tona hrane za pse i mačke proizvedeno je 2010, dok je prošle godine ta cifra bila 55.345 tona.

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), među najvećim proizvođačima i izvoznicima hrane za pse i mačke su “Farmina Pet Foods” iz Inđije, ”Premil” iz Kovina, zatim, „Animal Kingdom dog food“ iz Kragujevačke Rače, „Gebi” i „Farm komerc“ iz Čantavira, “FSH Jabuka” ad iz Pančeva, “VZ Subotica” iz istoimenog grada, „Danube patefoods“ iz Boljevaca... Takođe, neke mesno-prerađivačke industrije bave se preradom sporednih proizvoda životinjskog porekla za dobijanje (svežih) proizvoda namenjenih ishrani pasa (IM “Bačka Topola” i IM “Matijević”).

Direktor firme “Premil” iz Kovina Predrag Gvozdenović ističe za “Dnevnik” da za razliku od drugih privreda, pandmija kovid-19 uopšte nije ugrozila proizodnju jer svih 130 radnika, uz poštovanje mera zaštite , uobičajeno je radilo. „Premil“ izvozi u zemlje CEFTE, EU, Rusiju, a ovih dana jedan kontejner hrane za pse i mačke otići će i u Saudijsku Arabiju. Međunarodnu trgovinu radimo na duge staze godinama, kaže Gvozdenović, navodeći da su u pregovorima da se hrana za kućne ljubimce, čija se proizvodnja zasniva na prirodnoj bazi, nađe i u Egiptu. – Koronavirus nam u pogledu obima proizvodnje nije poremetio poslovne planove, osim što su sirovine – žitarice poskupele od 30 do 120 posto i to poskupljenje nam stvara problem kod formiranja cena proizvoda za izvoz. Čim roba dolazi iz Srbije, naši poslovni partneri iz Evrope podrazumevaju da ona mora biti bar malo jeftinija u odnosu na druge – naglašava Gvozdenović.

On ističe da je proizvodnja hrane za kuće ljubimce zahtevan posao, kao za lekove, i da se moraju poštovati standardi svake zemlje gde se šalju namirnica. – Svaka zemlja uvoznik hrane za kućne ljubimce ima svoje zaheve koje moramo poštovati, a izvoziti možemo samo na osnovu veterinarskog sertifikata, potpisanog između naše zemlje i zemlje uvoznika, zato smo u stalnom kontaktu sa veterinarskim inspektorima – naglašava Gvozdenović.

Z. Delić