Iz Uzbekistana dostavljači, iz Šri Lanke vozači, krastavce beru Nepalci
NOVI SAD: Već nekoliko godina u Srbiji je primetan nedostatak određenih kadrova, pre svega zanatskih zanimanja. Na dolazak majstora čeka se prilično dugo i kada je reč o električaru i o vodoinstalateru, nema dovoljno vozača, traženi su gotovo svi profili radnika u ugostiteljstvu, kasirke, prodavačice, građevinski radnici...
Razlog je veoma jednostavan - veliki broj stanovnika Srbije otisnuo se ka evropskim zemljama, a sve češće i ka drugim kontinetima, tražeći svoj put ka boljoj zaradi i egzistenciji. To je i jedan od razloga što su mnoga radna mesta bez radnika i što je izmena radnika na određenim pozicijama gotovo svakodnevna.
Da radna snage nema dovoljno jasno je odavno, ali sada se slika od pre nekoliko godina, kada su građani Srbiji odlazili put drugih država, gde nije bilo dovoljno radnika, dešava u Srbiji. Poslodavci su shvatili da zbog nedostatka radne snage trpi posao, a kako radnika u zemlji nema dovoljno, mora se tražiti tamo gde ponude ima - van granica Srbije. Tako je sada već primetno da na mnogim radnim mestima rade stranci iz svih krajeva sveta: Indije, Rusije, Turske, Kine, Pakistana, Ukrajine, Uzbekistana, Kube... Po svemu sudeći, taj trend će se nastaviti i u budućnosti.
Po rečima menayera za odnose s javnošću "Infostuda" Miloša Turinskog, generalno se u našoj zemlji oseća deficit određenih kadrova, a pre svega zanatskih zanimanja. On ukazuje da su najtraženiji radnici u oblasti građevinarstva, te vozači, električari, vodoinastalteri, auto-mehaničari...
- Daleko su traženiji radnici sa srednjom stručnom spremom od onih s visokim obrazovanjem - kaže Turinski. - Kako bi se radna mesta za koje nema dovoljno kadrova u Srbiji popunila, mora se okrenuti ponudi iz inostranstva.
Po njegovim rečima, najviše nedostaju građevinski radnici i na tim radnim mestima najviše je onih koji dolaze iz Kine, Turske i Indije, među dostavljačima su najčešće radnici iz Uzbekistana, od nedavno su, kao vozači autobusa u Beogradu, angažovani vozači iz Šri Lanke, Nepalci u Gospođinsima beru kornišone…
- Nacionalna služba za zapošljavanje, koja je nadležne za izdavanje radnih dozvola stranim radnicima, a na osnovu Zakona o zapošljavanju stranaca, 2021. godine izdala je više od 23.600 dozvola, što je bilo gotovo dvostruko više nego godinu dana ranije. Da radnika u Srbiji i dalje nema dovoljno i da potreba za radnicima iz inostranstva postoji potvrđuje i to što je, prema zvaničnim podacima NSZ, za prvih šest meseci ove godine izdato skoro 15.000 radnih dozvola, te je sigurno da će biti nadmašen broj iz prošle godine - rekao je Turinski.
On ističe i da se veliki broj radnika iz inostranstva angažuje za obavljanje privremenih i povremenih sezonskih poslova u poljopriredi, od aprila do oktobra, a da će, gotovo je izvesno, potreba za tim radnicima biti sve veća iz godine u godinu.
U hotelijerstvu fali 4.500 radnika
Nedostatak radne snage u ugostiteljstvu u Srbiji veoma je izražen, a po rečima direktora Udruženja hotelijera Srbije Georgi Genova, problem s radnom snagom se javio zato što su mnogi radnici za vreme pandemije koronavirusa dobili otkaze i promenili delatnost ili otišli u inostranstvo da rade.
Uz to, nedostatak radnika izazvan je i ekspanzijom hotelske industrije, pa su potrebni stručni radnici koji mogu da odgovore na standarde hotela.
- U turističkom i hotelijerskom sektoru nedostaje 4.500 radnika i potreba za uvozom radne snage je velika - rekao je Genov. - U sektoru hotelijerstva u Srbiji najviše je radnika iz Indije i Pakistana.
Po rečima predsednika Saveza Samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, dolazak stranaca koji rade u Srbiji je nešto na šta će svi morati da se priviknu jer radnika nema dovoljno.
- Bitno je da strani radnici koji rade u Srbiju budu na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, a naglašavam da za njih, kao i za sve druge radnike u Srbiji, važe ista pravila - odnosno odredbe Zakona o radu i svi drugi propisi iz oblasti radnog prava - kaže Milić.
On ističe da je nedostak kadrova određenih struka rezultat odlaska naših građana u zapadne zemlje, koje nude veću zaradu, sigurnost i egzistenicju, a da se upražnjena radna mesta moraju popunjavati stranim radnicima.
- Odlazak u druge zemlje u potrazi za boljom budućnošću je nešto što se događa svugde i stalno i migracije se ne mogu i ne treba da se zaustavljaju, one su nemonovnost. Važno da se vodi računa ko i pod kojim uslovima dolazi da radi u Srbiju, a nama kao sinidkatu je najvažnije da radnici koji dolaze da rade u našoj zemlji imaju sva prava kao i domaći radnici i da poslodavci i posrednici poštuju dostojanstvo i radnika i čoveka - kaže Milić.
D. Mlađenović