Istraživanje radnih navika otkrilo zapanjujuće podatke: Pola miliona evra dnevno od neiskorišćenih pauza

Ovo udruženje otišlo je i korak dalje: izračunalo je da svakog radnog dana po osnovu neiskorišćene pauze, radnici u privatnom sektoru u Srbiji gazdama “uštede” 448.000 evra. Kao jedan od najčešćih razloga nekorišćenja zakonom predviđene pauze na radu, zaposleni su naveli povećan obim posla, a nedovoljan broj zaposlenih koji bi mogli da zamene kolege i ispune sve poslovne zadatke.

Gazde su ovim podacima začuđene i složne da se pauze u radu podstiču, jer je nesporno da radnik koji ne iskorišćava ono što mu je zakonski omogućeno ima smanjenu produktivnost i efikasnost u radu, što njima ne odgovara.  Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije  dodaje da su ovi podaci još nejasniji ako se uzme u obzir da su pauze u radu u Srbiji, za razliku od mnogih drugih zemalja na zapadu, plaćene jer su zakonski zagarantovane i nalaze se obavezno u ugovoru o radu.

- Na zapadu, koji je ekonomski mnogo razvijeniji, pauze u toku radnog vremena uglavnom traju jedan sat, ali nisu plaćene kao kod nas. To znači  da, recimo Nemac, koji pravi pauzu od jednog sata dnevno, da bi zaradio svoju dnevnicu koja mu pripada za osam sati rada, mora da ostane duže na poslu upravo taj jedan sat. Ne korišćenje pauze tokom radu ne odgovara ni radniku ni poslodavcu, jer zaposleni tako znatno smanjuje efekat rada , a samim tim smanjuje i profit svog poslodavca – objasnio je Atanacković.

Inače, srpski Zakon o radu propisuje da svi zaposleni u toku radnog vremena imaju pravo na pauzu. Međutim, nije svim zaposlenima dužina pauze tokom rada ista i zavisi od broja radnih sati tokom radnog dana. Tako, zaposleni koji rade od 4 do 6 sati dnevno imaju pravo na najmanje 15 minuta odmora u toku radnog vremena. Oni koji rade 8 sati dnevno imaju pravo na najmanje pola sata pauze, dok zaposleni koji rade 10 sati dnevno mogu da se odmaraju najmanje 45 minuta u toku radnog vremena. Ako je  opštim aktom tačnije kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu, propisana pauza u toku radnog vremena u dužem trajanju od zakonom propisanog, poslodavac je u obavezi da je zaposlenima obezbedi. Odmor u toku dnevno rada računa se u radno vreme i ne može se koristiti na početku i na kraju radnog vremena.

Prema Pravilniku o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad sa ekranom, gazda ima obavezu da radniku obezbedi odgovarajuće pauze ili promenu radnih aktivnosti sa ciljem da se smanje psihofiziološki napori koji nastaju pri korišćenju opreme za rad sa ekranom. U tu grupu spadaju radnici u IT sektoru i zbog toga većina njih ima klizno radno vreme ili prave pauze duže od pola sata. Posebnim propisima regulisane su radne pauze za radnike koji obavljaju specifične poslove , pa tako recimo postoji propis po kojem bi  profesionalni vozači trebalo da prave pauzu na svaka tri sata. Sasvim je druga priča da li oni to u praksi čine kao i zašto dovode u opasnost druge svojim umorom. U javnosti se često čuju i žalbe radnika na građevini da nemaju vremena za pauzu. Ne korišćenje pauze tokom napornog rada na građevini koji često traje 10 časova dnevno, građevinari mogu i životom platiti.

Ljubinka Malešević

Kazne od 50 do 100 hiljada

Radnici koji ne koriste zakonom određenu radnu pauzu, koja je deo radnog vremena, zbog toga što im poslodavac to ne dozvoljava ili zato što imaju previše posla, mogu da se žale inspekciji rada. Naime, Zakonom o radu propisane su novčane kazne za poslodavce koji zaposlenima ne obezbeđuju zakonom propisane odmore u toku dnevnog rada. Tako poslodavac koji radniku ne obezbedi odmor u toku dnevnog rada može da odgovara za prekršaj i bude novačno kažnjen sa iznosom od 100.000 dinara – kada je u pitanju pravno lice, a preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 dinara.