Investicije 16 milijardi u zelenu Srbiju - neće ljudi ostati bez posla

Parlament je usvojio četiri zakona, koja nisu samo na papiru, Pokazali smo političku volju da krenemo ka zelenoj Srbiji. Mogu da se čuju razne dezinformacije,ali nema bojazni da će ljudi zbog toga ostajati bez posla, poručila je Mihajlovićeva na prvom panelu čija je tema "Zeleni i održiv oporavak: Energetska politika u Srbiji".

 

Ministarka je istakla da će upravo investicije u vrednosti od 16 milijardi evra u nove kapacitete otvoriti i nova radna mesta.



Krenili smo ka zelenoj Srbiji i tu nema povratka nazad, istakla je ona dodajući da svi drugi interesi koji postoje su, kako je rekla, često manipulativni i privatni.



Prema njenim rečima, Srbija će proizvoditi i električnu i toplotnu energiju iz obnovljivih izvora energije, kao i da je cilj da se od 600 kvadratnih kilometara krovova u Srbiji bar 10 odsto iskoristi za solarne panele.



Ukazala je da Srbija troši 40 odsto više energije nego u zemljama EU i da će smanjenjem potrošnje dobiti struju kao da je izgrađena još jedna elektrana.



Cilj je da snizimo potrošnju električne i toplotne energije bar za oko 20 odsto u naredne četiri godine, navela je ministarka.



Mihajlovićeva je kazala i da će u 2022. biti utrošeno u energetsku efikasnost najmanje 150 miliona evra.



Navodi da Srbija mora da sačuva svoje termokapacitete u određenom periodu kao što to rade sve zemlje EU, ali da nismo za gradnju novih termoelektrana, jer to nije opravdano.



Ministarka kaže da postoje i drugi izvori energije, tako da će se Srbija opredeliti za izgradnju velikih i srednjih hidroelektrana, kao i gasnih elektrana.



Verujem da ćemo imati i snabdevače kroz novi gasovod Niš - Dimitrovgrad, rekla je ona dodajiući da očekuje investicioni bum kada je reč o solarnim i vetro elektranama.



Srbija neće nijednog momenta u situaciji da bude energetski zavisna u električnoj energiji, naglasila je potpredsednica vlade.



Kaže da će Srbija morati da plaća taksu zbog emisija ugljendioksida zbog termokapaciteta, koja sada iznosi 52 evra po toni, a do kraja godine će biti i preko 100 evra po toni.



Tako će Srbija godišnje sa svojim termoelektranama morati da plaća više milijardu evra samo za takse zbog emisija ugljendioksid, rekla je Mihajlovićka.



Istakla je da se pravi i novi nacionalni plan za klimu i energetikui novu strategiju energetike, koje će biti gotove do kraja ove godine.

Zajedno pravimo plan rada termoelektana do 2050.

Verujem da ćemo brzo završiti plan rada naših termokapaciteta do 2050. godine, a termoelektrane se neće zatvarati kao što ovih dana slušamo, kaže potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.



Ona navodi da je osnovno pitanje kako će se TE učiniti takvim da proizvode energiju na održiviji način, kako da se sačuva životna sredinu i koliko novca treba da se uloži da bi termoelektrane emitovale manje štetnih materija.



Takođe i kako ćemo kroz taj proces proći, a da nemamo zabrane uvoza i izvoza električne energije, jer imamo TE na lignit ili da takse na ugljen-dioksid budu što niže, izjavila je Mihajlovićeva gostujući na RTS-u.



Ona je dodala da danima sluša laži o zatvaranju termoelektrana do 2030. godine, te da je u ovako dugačkim procesima informisanje najvažnije.



Tu se uvek javi neka vrsta manipulacije. Moja poruka radnicima jeste da veruju državi i da znaju da niko neće ostati bez posla, poručila je ministarka.



Kako je saopšteno iz kabineta Zorane Mihajlović, ona je navela da će se zajednički i javno napraviti plan do 2050. godine, a suština je da TE budu održive.



Mi već gradimo puno objekata, EPS je investitor za mnoge važne projekte. Jako važan projekat je Kostolac B3, koji mora da se završi, a o svim drugim projektima u termo-sektoru moramo dobro razmisliti, sada nema plana da se oni grade, zaključila je Mihajlovićeva.

Građanima prvi ugovori o zameni stolarije u julu

Ministarka rudarstva i energetike izjavila je da će za projekte energetske efikasnosti biti raspisana dva javna poziva.



Jedan je za kompanije koje će se baviti zamenom stolarije, ali i zamenom krovova, individualnih ložišta, izolacijom kuća i stambenih zgrada.



Tu će, kako je rekla, kriterijumi biti jasni, jer neće biti dozvoljeno povećanje cena i u obzir će dolaziti samo kvalitetne i dobre firme sa realnim cenama.



Drugi javni poziv se potom raspianas da je upravo završen konkurs za lokalne samouprave, suje za građane da se jave i konkurišu za 50 odsto sredstava, koliko obezbeđuju država i lokalna samouprava, dok polovinu sredstava obezbeđuju građani, pojasnila je Mihajlovićeva.



Kako je navedeno u saopštenju iz njenog kabineta, Mihajlović je dodala da očekuje da prvi ugovori između građana i lokalne samouprave budu potpisani u julu.



Do grejne sezone moramo videti prve rezultate. Naš nacionalni interes je da smanjimo potrošnju toplotne i električne energije, razgovaramo sa velikim međunarodnim institucijama, istakla je Mihajlovićeva.



Navela je da ove godine neće biti novca za sve, ali je važno da građani znaju da će ovaj projekat trajati nekoliko narednih godina.



Osvrnula se i na temu odvajanja "Transportgasa" od "Srbijagasa" i rekla da je to početak reformisanja gasnog sektora, te da je gasifikacija jedan od važnih pravaca energetske tranzicije.