Građanima potrebne olakšice za legalizaciju

Po poslednjoj regulativi izmena i dopuna Zakona o ozakonjenju objekata, taj postupak bi trebalo da se završi 2023. godine, ali su slabe nade da će opštine i gradovi u tome uspeti. Po podacima Ministrstva građevine s kraja prošle godine, legalizovno je svega 230.000 objekata, a na građevinsku dozvolu čeka bar još četiri puta toliko bespravno izgrađenih.

Šefica Jedinice NALED-a za imovinu i investicije Jasmina Radovanović kaže za „Dnevnik” da predlažu produženje zakonskog roka za ozakonjenje objekata jer taj posao neće biti završen sigurno još narednih pet godina.

Rešavanje postojećih predmeta ne može se privesti kraju, čak i kad bismo u ovom trenutku imali razvijenu elektronsku platformu i dovoljan broj ljudi koji bi radili na tim predmetima, ističe Jasmina Radovanović.

Kako je dodala, gotovo svaka opština ili grad ima svoju tzv. e-pisarnicu preko koje evidentiraju i vode predmete za ozakonjenje i to, pokazalo se, nije dovoljno.

Ideja je da sistem bude centralizovan na nivou države da bi država konačno mogla da sprovodi monitoring i aktivnije se uključi u proces ozakonjenja na lokalu, kazala je Radovanović.

Ona dodaje da su, po istraživanjima koje su sproveli, samo u jednoj opštini došli do podatka da postoji 40.000 aktivnih, odnosno nerešenih predmeta, dok na njima radi jedan do pet zaposlenih u posebnim odeljenjima za ozakonjenje.

Zato je potrebno naći način da se građani stimulišu da podnesu zahtev za legalizaciju da bi se proces ozakonjenja okončao jer država nema kapaciteta da popisom pokrije sve nelegalne objekte. Kao i u drugim administrativnim postupcima, predlažemo digitalizaciju postupka ozakonjenja da bi se sprovodio maksimalno efikasno, uz transparentnost rada i kontrolisane troškove. Te preporuke trebalo bi sprovesti što pre, ako imamo u vidu da je rok za završetak ozakonjenja postavljen na pet godina od stupanja zakona, dodaje ona.  

Po rečima Jasmine Radovanović, NALED nema tačan broj koliko objekata je legalizovano a koliko još čeka na ozakonjenje, ali ističe da se broj predmeta prilično razlikuje od opštine do opštine.

Uz pomenuta tri ključna predloga – produženje roka za legalizaciju, uvođenje podsticaja za građane i digitalizacije postupka – NALED smatra da bi bilo potrebno angažovati i znatno veći broj ljudi da radi na poslovima ozakonjenja, možda i kroz privremene i povremene poslove, ugovore na određeno dok se ne završe svi aktivni predmeti.

U delu digitalizacije potrebno je kreiranje digitalne platforme koja bi omogućila lakše podnošenje potrebne dokumentacije, praćenje predmeta i bržu komunikaciju s obrađivačima predmeta u pogledu nedostajuće dokumentacije, istakla je Jasmina Radovanović.

Po njenim rečima, treba obezbediti i pomoć strankama koje nisu dovoljno upućene u procedure tokom postupka ozakonjenja, osigurati spremnost svih postupajućih organa uprave da u postupcima ozakonjenja rade po hitnom postupku i, na kraju, preispitati koje sve takse za ozakonjenje postoje i omogućiti građanima stimulaciju za podnošenje zahteva za ozakonjenje, na primer, uvođenjem mogućnosti plaćanja takse na rate ili na odloženo.

Upravo sprovodimo istraživanje među svim lokalnim samoupravama i održali smo nekoliko sastanaka s predstavnicima više gradova i opština. Želimo da uključimo sve lokalne samouprave da bi nam dale neophodne informacije o broju nerešenih predmeta, broju sprovedenih rušenja i kako oni vide mogućnost unapređenja postupka ozakonjenja, navela je Jasmina Radovanović, i istakli da će nakon toga NALED izaći u javnost s konkretnim brojevima i predlozima za unapređenje postupka ozakonjenja.

Trebalo bi, dodala je, imati u vidu da nelegalna gradnja u Srbiji nije prestala i da država mora da nađe načina kako da se s tim problemom nosi.

Z. Delić