Gligorov: Protekcionizam trenutno najveća ekonomska pretnja

Razvijene zemlje se deindustrijalizuju, i to nije mali društveni i politički problem. Uz to, demografske promene i kretanja stanovništva nailaze na prepreke u nacionalističkom svetskom sistemu. To su krupni problemi i rizici za demokratsko odlučivanje, kaže Gligorov.

Sažimajući promene na svetskoj ekonomskoj sceni deceniju posle izbijanja krize 2008, napominje da je globalna kriza donela velike promene, ali i da nisu sve one posledica finansijske krize. 

SAD, Velika Britanija i druge zemlje prolaze kroz različite vidove strukturnih promena koje, uglavnom, nemaju neposrednu vezu s finansijskom krizom, napominje Gligorov, u intervjuu za Magazin Biznis.

Dodaje da je Evropska unija značajno oslabljena, posebno posle odluke Britanije da je napusti, ali da je u svetskoj trgovini, položaj EU očuvan, ako ne i ojačan. 

SAD su i dalje najveća privredna sila, ali Kina sada ima mnogo veću ulogu. Tu je i uspešan napredak Indije. Uopšte, treći svet je mnogo značajniji nego što je bio, navodi Gligorov.      

Ocenjuje da je Rusija značajno oslabljena, da je Kina strukturno najveća industrijska sila, ali da EU, zahvaljujući pre svega Nemačkoj, nije izgubila korak. Indija takođe.

Smatra da je pouka proistekla iz globalne ekonomske krize „da je finansijski sektor rizičniji nego što se mislilo zato što je globalizovan i stoga inherentno nedovoljno i neadekvatno regulisan“. 

Po Gligorovu, globalna kriza nas je takođe naučila „da protekcionizam nije rešenje (to je lekcija koju je Tramp propustio), da su devalvacije znatno manje efikasne nego što se mislilo, ali i da je realna apresijacija kursa veoma rđava, da su mogućnosti monetarne politike ograničene, a da je valjana fiskalna politika veoma važna i da globalizacija pomaže u tom smislu da izvoz može da očuva privrednu aktivnost kada je domaća tražnja ograničena“.

Na primedbu da se već dugo najavljuje nova ekonomska kriza i kakve su njegove procene, navodi da su krize poput one iz 2008. retke i izbijaju neočekivano, da je malo verovatno da će doći do izbijanja nove takvih razmera i s tako dalekosežnim posledicama, već kao veću verovatnoću vidi usporavanje oporavka.

Ruska privreda gotovo da stagnira. Evropska privreda bi takođe mogla da ima usporeni rast, a slična su predviđanja i za američku. Britanska je već platila deo cene Bregzita. Ali je nova finansijska kriza poput one iz 2008. malo verovatna.

Kada sasvim prestanemo da strahujemo i kada poverujemo da je neverovatna, po (Hajmanu) Minskom, tada ona izbija, rekao je Gligorov za Magazin Biznis.