Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Geotermalna izvorišta u Srbiji jača od uglja

26.09.2022. 08:21 12:16
Piše:
Foto: Ilustracija/pixabay.com

U situaciji kada su energenti sve skuplji i kada potražnja za njima stalno raste, pitanje energetske efikasnosti, uštede energije, te korišćenja obnovljivih izvora energije postaje sve važnije. Među obnovljive izvore energije spada i geotermalna energija.

To je veoma važan resurs u Srbiji koji se, i pored toga što po potencijalima naša zemlja spada u područje s bogatim izvorima, veoma slabo koristi. Prema nekim podacima, u Srbija ima čak 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda, naša zemlja se ističe značajnim hidrogeološkim i geotermalnim resursima u odnosu na prosečne vrednosti u Evropi jer količina geotermalne toplote koja izbija na površinu Zemlje, obračunata po jednom kvadratnom metru u svakoj sekundi iznosi više od 100 mW/m2, naspram evropskog potencijala od 60 mW/m2. Potencijal i mogućnost za eksploataciju geotermalnih voda postoji na skoro celoj teritoriji Vojvodine.

Iako stručnjaci ukazuju da je ukupna količina toplote geotermalnih resursa u Srbiji znatno veća od toplote koja bi se generisala iz domaćih rezervi uglja, ovaj potencijal se gotovo ne koristi. Suštinski, voda s geotermalnih izvora ili bušotina u našoj zemlji uglavnom se koristi u terapeutske svrhe u termalnim banjama, a njena primena je mnogo šira.

Geotermalna energija može se koristiti za proizvodnju električne energije, grejanje naselja, grejanje staklenika i plastenika, u drugim vrstama poljoprivredne proizvodnje... Uz to, geotermalna energija ima niz prednosti - čista je i sigurna za sredinu, a praktično neiscrpna. Upotrebom ovog izvora energije smanjuje se korišćenje fosilnih goriva, eksploatacija nije ograničena meteorološkim uslovima, a ni godišnjim dobom.


U Vojvodini na 50 mesta

U Vojvodini ima 50 lokaliteta gde je moguće geotermalne vode iskoristiti u lekovite svrhe ili izgraditi banje. Temperatura geotermalnih voda na području Vojvodine je od 25 do 80 stepeni, a korist  tog prirodnog potencijala važan je i za razvoj zdravstvenog turizma. Energetski gledano, kada bi Srbija iskoristila samo deset odsto geotermalnog potencijala, mogla bi da zameni jednu trećinu energije koju potroši na grejanje. 


Geotermalnu energiju je najjednostavnije iskoristiti za zagrevanje i hlađenje kuća i poslovnih prostorija pomoću takozvanog otvorenog sistema - bilo direktnim korišćenjem geotermalne vode ili posredno primenom toplotnih pumpi. U mnogim zemljama geotermalna energija se u velikoj meri koristi za proizvodnju električne energije. Tako se, recimo, na Islandu više od 25 odsto ukupne električne energije proizvode u geotermalnim postrojenjima, a i među zemljama koje sve više koriste prednosti ovog izvora energije su i Sjedinjene Američke Države, Italija, Nemačka, Francuska, Novi Zeland, Filipini, Indonezija, Japan.. 

Kada se geotermalna energija koristi za proizvodnju električne energije, koristi se vruća voda i para iz Zemlje za pokretanje generatora. Elektrane koje rade na binarni princip koriste hladniju vodu u odnosu na postrojenja s drugačijim načinom proizvodnje električne energije iz geotermalnih izvora, pa je dostupnost geotermalnih zaliha veća nego kod ostalih postupaka. Geotermalne elektrane ne zauzimaju veliki prostor i ne koriste drugu energiju za pokretanje pumpi, osim one koju same proizvedu, a nakon izgradnje takve elektrane energija je gotovo besplatna. 

Znatne uštede mogu se ostvariti i kada se geotermalna voda koristi za grejanje. Naime, prednost sistema za grejanje i hlađenje je to što se 70 odsto energije potrebne za grejanje prostora dobija iz podzemne vode besplatno sve vreme eksploatacije toplotne pumpe. Budući da su mogućnosti korišćenja geotermalne energije u Srbiji velike, na taj način bi se mogli uštedeti milioni kilovata energije. 

D. Mlađenović

Piše:
Pošaljite komentar