Garancija kraća od dve godine krije prevaru

I jedni i drugi sada znaju više o svojim pravima, ali i obavezama, pa se u situacijama, u kojima potrošač/kupac reklamira neki proizvod, rešenje traži dogovorom. Kako bi znali na šta imaju pravo kada kupe neki proizvod najbolje bi bilo da se potrošači dobro informišu o tome, ali treba znati i da trgovac ima obavezu da kupca tačno i precizno inforamiše kakva su mu prava kad kupi neki proizvod . Za one koji to ne učine kazne su velike - od 300.000 do 2.000.000 dinara.

Sigurno je da najveći broj prodavaca radi savesno i u skladu s propisima, ali je sigurno i da ima onih koji pokušavaju da ih zaobiđu, zbog slobodno bi se moglo reći, malog ćara. Jer kako drugačije razumeti to što ima trgovaca koji kupcu, nakon kupovine nekog električnih uređaja, kažu ili daju papir s obrazloženjem da proizvod ima očekivani vek upotrebe godinu dana i pri tome izlazi iz zakonskih okvira zaobilazeći istinu  pošto je minimalni zakonom propisan garantni rok dve godine. Trgovci koji tako nešto rade - rade nepropisno jer čak i prilikom kupovine malog električnog uređaja, koji ne košta mnogo, ali košta, kupac ostvaruje to pravo u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača. Uz to, garantni rok od dve godine nije nešto što prodavac daje kupcu već je to prosto zakonom propisano, baš kao i to da garancija ne može biti kraća od tog vremenskog perioda.

Uz garantni rok koji traje dve godine, potrošači/kupci imaju odgovarajuća prava ukoliko proizvod nije saobrazan, odnosno nema odgovarajuća svojstva za redovnu upotrebu.  U slučaju da se proizvod reklamira u prvih šest meseci od kupovine kupac ima mogućnost zamene proizvoda ili povraćaja navca. Nakon šest meseci od kupovine ne može se dobiti povraćaj novca, ali je moguća zamena. Uz to, moguća je i poravka, ali je za to je potrebno da potrošač da pismenu saglasnost.

Po rečima pravnog savetnika u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine Marka Dragića, garancija od dve godine je zakonski propisana, a da bi kupac imao pravo da je iskoristi, potrebno je da poseduje fiskalni račun, slip ili neki drugi dokaz o kupovini konkrentnog proizvoda, a to može biti i ček, izvod iz banke ili kopija računa.

Nijedan trgovac ne može i ne sme da skrati vremenski rok u kojem važi garancija i ukoliko se tako nešto desi kupac može da se obrati tržišnoj inspekciji koja je nadležana za takve situacije, kaže Dragić.

Kako dodaje, ukoliko se to i potvrdi kazna za taj prekršaj ide i do dva milona dinara.

Iako garantni rok ne može da bude kraći od dve godine, prodavac ili trgovac ako želi, može da produži garanciju, a na tako nešto odlučuje se sve više prodavaca ili proizvođača. Naravno, za to imaju interes pošto je konkurencija na tržištu velika i potrošači su u prilici da izaberu najbolju ponudu, odnosno da kućne apaarte kupuju i onim prodavncama u kojima su trgovci spremni da produže trajanje garancije.

U tom slučaju reč je o komercijalnoj garanciji i tada prodavac ili proizvođač kupcama obezbeđuje neke dodatane pogodnosti. Na našem tržištu se garantni rok uglavnom produžava na pet godina, dakle uz zakonske dve godine obezbeđuje se još tri tokom kojih je kupacu obezbeđen gotovo isti nivo zaštite za proizvod kao i u periodu  zakonskog garantnog roka, kaže  Dragić.

D. Mlađenović