Fiskalni: Podrška vladinim merama, čak i po cenu zaduživanja

Zaduženje države za efikasno saniranje ekonomskih posledica u ovim okolnostima je opravdano, ocenjuje danas Fiskalni savet.

Najvažniji zadatak budžeta jeste da neposredno finanisira sve troškove borbe za živote i zdravlje građana Srbije tokom krize, navodi FS i dodaje da bi uz to budžet morao da ima važnu ulogu u umanjenju ekonomske štete za ugrožene građane i delove privrede, koji će ovom krizom biti najviše pogođeni.

"Fiskalni savet zato podržava jednokratno, privremeno povećanje budžetskog deficita i javnog duga, čak i u slučaju da ono bude relativno veliko, pod uslovom da se ova sredstva usmere racionalno i odgovorno".

Iz Saveta ističu da će pandemija korona virusa imati snažan negativan uticaj na svetsku ekonomiju i javne finansije većine zemalja, uključujući i Srbiju. 

Oštar privredni pad koji se očekuje, kako navode, dovešće do automatskog smanjenja javnih prihoda, rasta budžetskog deficita i posledično do zaduživanja. 

U takvim uslovima, napominje Savet, Vlada mora da izdvoji dodatna sredstva iz budžeta za sprovođenje mera pojačane zdravstvene zaštite stanovništva, što će povećati deficit i javni dug. 

"Trošak ublažavanja ekonomskih posledica ove krize za privredu i stanovništvo bio bi, dakle, treći ozbiljan udar na budžet, koji će doći preko svega navedenog i jedino ga je moguće finansirati zaduživanjem države. Fiskalni savet, međutim, ocenjuje da jeste opravdano da država tokom trajanja ove krize deo sredstava opredeli za finansijsku podršku/poreske olakšice ekonomski ugroženim delovima stanovništva i privrede".

Zahvaljujući zdravim javnim finansijama Srbija je trenutno u mogućnosti to da uradi, navodi Savet i ocenjuje da mere Vlade za umanjenje ekonomske štete ove krize moraju biti racionalno usmerene na najugroženije delove stanovništva i privrede.

"Najugroženiji su trenutno zaposleni u privatnom sektoru, koji bi mogli ostati bez posla i/ili primanja i mala i srednja preduzeća koja nemaju raspoložive resurse da se izbore s padom poslovne aktivnosti. Trenutno nisu ugroženi zaposleni u javnom sektoru i penzioneri, jer oni imaju stabilne poslove i/ili stabilna primanja", smatra Savet. 

FS navodi da je opravdano da država tokom trajanja epidemije obezbedi redovne prihode (nepromenjene plate i penzije) i da garantuje da neće biti otpuštanja iz javnog sektora dok traje kriza.

Savet smatra da jednokratna pomoć penzionerima nije racionalna, tim pre što je već usvojeno odlaganje plaćanja redovnih mesečnih obaveza koje će takođe predstavljati trošak za državu i javna preduzeća. 

"Važno je osigurati to da se po završetku ove krize i javne finansije zajedno sa privredom vrate u ravnotežu, između ostalog da bi se mogao servisirati novonastali javni dug. Zbog toga država sada ne sme da poseže za strukturnim promenama politika poput smanjenja poreskih stopa, povraćaja dela PDV-a, i drugim, čak i ukoliko bi se to odnosilo na ograničen broj usluga ili proizvoda, niti za trajnim povećanjem rashoda".

Pravac u kom je opravdano da se deluje u sadašnjim okolnostima, jeste odlaganje određenih poreskih obaveza za preduzeća i stanovništvo koje te obaveze trenutno nisu u mogućnosti da plate, uz eventualnu jednokratnu i ograničenu finansijsku podršku najugroženijim, poručuje Savet. 

"Fiskalni savet podržava i podstiče Vladu u nastojanjima da ublaži ekonomsku neizvesnost, čak i po cenu snažnijeg zaduživanja države... Cena potrebnih mera biće gotovo izvesno visoka, ali ju je opravdano platiti kako bi privatni sektor prošao kroz ovu (privremenu) krizu sa što manje posledica, odnosno da bi sutra svojim poslovanjem i plaćanjem poreza omogućio vraćanje novonastalog javnog duga", zaključuje FS.