Evropski poslodavci rađe daju bonus umesto povećanja plata

Preferiranje poslodavaca da povremeno daju povišice može biti frustrirajuće za radnike koji se bore sa krizom troškova života, ali će to pozdraviti kreatori politike Evropske centralne banke koji strahuju od samohraneće spirale rasta između plata i inflacije, piše Rojters.



Zbog inflacije od 8,0 posto u zoni evra porodice brzo gube kupovnu moć, pa je samo pitanje vremena kada će tražiti povećanje plata, ohrabreni rekordno niskom nezaposlenošću i deficitom radne snage koja je sve bolniji problem preduzeća.



S druge strane, njihovo trošenje dodatnog novca bi zauzvrat podstaklo još veću inflaciju koju ECB želi da vrati na ciljanu stopu od 2,0 procenta.



Poslodavci u međuvremenu nastoje da se odupru velikom povećanju plata jer vide da rat u Ukrajini podriva ekonomski rast i gaje nadu da će se trenutni skok inflacije podstaknuti cenama energije pokazati kao privremen.



Površno gledano, izgleda da podaci ukazuju na to da poslodavci i ECB polako ali sigurno gube tu bitku - plate u evrozoni su porasle za 2,8 posto u prvom kvartalu. To je bio njihov najbrži tempo rasta od početka 2009. godine, vođen povećanjem zarada od 4,0 odsto u Nemačkoj, najvećoj od 19 ekonomija koje čine zonu evra.



Međutim, kada se isključe jednokratne isplate, nemačko povećanje plata iznosilo je samo oko 2,0 procenta, što ukazuje na to da su firme povećale primanja zaposlenih kako bi im ublažile uticaje od inflacije i pandemije, ali na ograničen način koji ne bi trebalo da podstiče inflaciju.



Činjenice pokazuju da kompanije od Italije do Francuske i Holandije preduzimaju slične korake s povećanjem zarada kako bi premostile trenutne teškoće, ali teško da će to prerasti u trajno povećanje plata.



Oko 15.000 radnika na amsterdamskom aerodromu Šiphol tokom leta dobija dodatnih 5,25 evra po satu kako bi se ublažio ozbiljan manjak osoblja koji je primorao avio-kompanije da otkažu stotine letova ovog proleća.



U Francuskoj, vlada predsednika Emanuela Makrona aktivno podstiče kompanije da zaposlenima olakšaju negativan uticaj inflacije kroz razne neoporezive bonuse, kao što je dodatni novac za plaćanje prevoza do posla.



A u Italiji, gde je rast plata još uvek prigušen, neke firme isplaćuju značajnu jednokratnu pomoć radnicima kao vid kompenzacije za inflaciju i s ciljem da spreče zahteve za povećanjem plata.



Proizvođač naočara Lukotika nedavno je ponudio radnicima pozamašan bonus pre oporezivanja od 3.800 evra, a njegov manji rival De Rigo je zaposlenima koji zarađuju ispod 40.000 evra godišnje davao bonus od 1.000 evra.



Druge istaknute italijanske kompanije koje usvajaju istu strategiju uključuju proizvođača obuće Geoks i proizvođača kočnica Brembo.



„Poslodavci su se ukopali i ne žele ponovo otvoaranje pregovora o zaradama. Radnici su stoga odstupili i daju otkaze“, kaže Boris Placi, nadležan za pregovore o platama u francuskom sindikatu CGT.



Nemački sindikat IG Metal dospeo je na naslovne strane prošlog meseca tražeći povećanje zarada od 8,2 posto za radnike u industriji čelika, što su poslodavci odbili i umesto toga ponudili jednokratnu isplatu, pa e ne isključuje mogući štrajk tamo.



Rat u Ukrajini je još jedan faktor koji koči rast plata, jer mračna perspektiva i sve češće pominjanje moguće globalne recesije izazivaju strah kod ljudi za radna mesta.



Nemačka centranla banka, Bundesnbanka, saopstila je da bi „u predstojećim pregovorima o platama, neizvesnost u vezi sa ekonomskim razvojem i zabrinutost zbog mogućih gubitaka radnih mesta mogli bi da uguše povećanje zarada“.



Ipak, ako se izuzme naglo usporavanje ekonomije, ubrzani rast plata u evrima je samo pitanje vremena, a načelni dogovor Evropske unije o Direktivi o adekvatnim minimalnim platama, koji je postignut u utorak, verovatno će to ubrzati, zaključuje se u tekstu.