Evropljani zabrinuti zbog ekonomije, ali veruju u budućnost

Prema novom Evrobarometru, sprovedenom u julu i avgustu, 64 odsto Evropljana misli da je ekonomska situacija "loša", a 42 odsto da će se ekonomija njihove zemlje oporaviti od negativnih efekata izbijanja korona virusa "2023. godine ili kasnije".



Evropljani su podeljeni u pogledu mera koje je EU preduzela u borbi protiv pandemije, ali 62 odsto kaže da veruje da će EU donositi ispravne odluke u budućnosti, a 60 odsto ostaje optimistično u pogledu budućnosti EU.



Najviše optimizma primećuju se u Irskoj (81%), Litvaniji i Poljskoj (obe 75%) i Hrvatskoj (74%).



Najniži nivo optimizma viđen je u Grčkoj (44%) i Italiji (49%), gde pesimizam nadmašuje optimizam, i Francuskoj, gde je mišljenje podeljeno pođednako (49% prema 49%).



Više od jedne trećine ispitanika smatra da je ekonomska situacija najhitnije pitanje sa kojim se suočava EU, što nije bio slučaj još od ekonomske krize 2014. godine.



Evropljane dalje brinu javne finansije država članica, imigracija, zdravlje, zaštita životne sredine i nezaposlenost.



Kada je reč o ličnim iskustva tokom perioda "zatvaranja" zbog korona virusa, 30 procenata Evropljana kaže da je bilo "prilično lako" izaći na kraj, dok četvrtina kaže da je bilo "prilično teško" nositi se s tim.



Podrška Ekonomskoj i monetarnoj uniji i evru i dalje je visoka, sa 75 odsto ispitanika u Evrozoni koji se zalaže za jedinstvenu valutu EU, dok je taj procenat na nivou cele EU 67 odsto.



Većina ljudi u 26 država članica EU, osim Italije, kažu da se "osećaju državljanima EU", a najviši rezultati se primećuju u Irskoj i Luksemburgu (po 89%), Poljskoj (83%), Slovačkoj i Nemačkoj (po 82%), Litvaniji (81%), Mađarskoj, Portugalu i Danskoj (svi 80%) .



Većina Evropljana, njih 53 odsto, kaže da su zadovoljni načinom na koji demokratija funkcioniše u EU.



Udeo ispitanika koji nisu "zadovoljni" povećao se za tri procentna poena od jeseni 2019. na 43 odsto.