Ekonomisti: Emitovanje evroobveznica prava stvar u pravo vreme

Profesor ekonomije i član Svetske akademije umetnosti i nauka Dragan Đuričin ocenio je za Tanjug da je Srbija uradila nešto što je u skladu sa trendovima razvoja na svetskom tržištu kapitala s obzirom da je za prvih 15 dana januara došlo do eksplozije tražnje i realizacije prodaje državnih hartija od vrednosti sa tzv. fiksnim prinosom.

"Taj obim je bio čak 40 odsto veći od ukupnog prometa državnih obveznica u celoj prošloj godini a pritom je došlo i do rasta prinosa koji je u proseku na globalnom nivou iznosio oko 4,5 puta. S obzirom na tu situaciju Ministarstvo finansija je u nameri da obezbedi dobre izvore makroekonomske stabilnosti i makroekonomsku likvidnost zemlje spolja i iznutra pristupilo proaktivno i uspelo da dobije sredstva pod povoljnim uslovima u iznosu od 1,75 milijardi dolara", rekao je Đuričin.

Prema njegovim rečima, tražnja je bila šest puta veća od ponude što je obezbedilo Ministarstvu finansija, odnosno konsultantima i investicionim bankama koji su radili u ime ministarstva da smanje stopu prinosa u prvoj iteraciji a ministarstvo je posle toga upotrebilo hedž transakciju tzv. unakrsni hedž koji je obezbedio zaštitu od valutnog kamatnog rizika s obzirom da je ceo dug konvertovan u evre iz dolara.

"To je prirodno stanje zbog dobrih valutnih odnosa evro-dolar i zbog toga što je Srbija u Evropi i većina banaka u našoj zemlji je iz Evropske unije, tako da je u drugoj iteraciji cena duga još smanjena. Za 750 miliona dolara u evrima cena duga je šestomesečni jurobor a to je eskontna stopa centralne banke Evropske unije plus 2,9 odsto za petogodišnju obveznicu odnosno 3,1 odsto za desetogodišnju obveznicu", navodi sagovornik Tanjuga.

Dodaje da je tako kuponska stopa koja se plaća dva puta kao stopa prinosa koja ide investitorima u ovu hartiju od vrednosti kroz ovu transakciju smanjena iz dolara u evre i transakcija je ispunila očekivanja što će povoljno delovati na makroekonomsku stabilnost zemlje. 

Povoljno delovanje se ogleda u tome što će biti većeg prostora za javne investicije koje su veoma važne u uslovima krize jer se evropska i američka ekonomija nalaze u stagflaciji, perspektive rasta u Srbiji su svedene na dva do tri procenta što nije dovoljno za održiv rast tako da je, prema oceni Dragana Đuričina, ovo sa aspekta finansija veoma dobra informacija i govori o tome da ćemo biti u komotnijem odelu u narednoj godini

Kao veoma dobro ističe i to da pošto su ovo praktično obveznice sa premijom, one će razviti tržište kapitala u Srbiji, koje je inače plitko a važno je i za kreditni rejting i perspektive ulaganja u našu ekonomiju

"Posebno bih podvukao da je važno što će se, koliko je meni poznato, većina novca koristiti za ulaganje u infrastrukturu a to je držanje tenzije na strani ponude što je veoma važno za opštu privrednu aktivnost i finansijsku stabilnost", zaključio je Đuričin.

Ekonomista u Institutu za evropske studije Goran Nikolić ističe da je najbitnije to što kamata za zaduženje iznosi između šest i 6,5 odsto dok je trenutna inflacija u valutama u kojima mi dugujemo u evrima i dolarima 9,5  odsto.

"Kada se oduzme inflacija mi se zapravo zadužujemo po negativnim kamatnim stopama", kaže Nikolić za Tanjug i dodaje da je trenutna situacija sa kamatama i inflacijom veoma čudna, da ona traje već godinama a da je posebno neobična otkada se ubrzala inflacija.

"Mi smo se zapravo zadužili po negativnoj kamatnoj stopi što je fascinantno. Ja tako nešto nisam učio na fakultetu i ovo je veoma povoljna stvar. Procene govore da će u januaru naš dug biti na polovini BDP-a što je bolje nego u EU, zemlja ne samo da nije u kritičnoj zoni već smo među manje zaduženim zemljama", istakao je Nikolić.

Dodao je da je veoma bitan faktor i likvidnost i da Srbija sporazumom sa MMF-om i ovim zaduživanjem pokušava da bude likvidna i da u svakom momentu ima novac na raspolaganju jer u kriznim uslovima u kojima se nalazimo, najveće evropske banke se bore da sačuvaju kakva- takva inflatorna očekivanja i da inflacija ne ode u dvocifrenu.

Trenutnu veliku potražnju za obveznicama, koja je mnogo veća od ponude Nikolić objašnjava velikom željom investitora i banaka da investiraju novac i uđu u neku aktivu.

"Pritom je važno znati da se investira u obveznice zemlje u koju se veruje, a ako je ona blizu bankrota u nju se naravno neće investirati", naveo je on.

Prema njegovim rečima zaduživanje na pet i 10 godina po kamati od šest i šest i po odsto je na nivou Mađarske, niže je nego što Rumunija može da se zaduži i niže od zemalja u regionu.

CEO i predsednik Izvršnog odbora, OTP banka Srbija Predrag Mihajlović za Tanjug ocenjuje da je uspešan nastup Srbije na međunarodnom tržištu kapitala veoma pozitivna stvar za ekonomiju naše zemlje i da značajno doprinosi finansijskoj stabilnosti u narednom periodu.

"Pokazano interesovanje najvećih investitora na globalnom nivou za srpski dug kroz izdate obveznice na period od pet i 10 godina govori o poboljšanju kvaliteta javnih finansija. Sigurno je da će ova uspešno realizovana emisija imati pozitivan uticaj na stabilnost i dalji rast bankarskog sektora u Srbiji", rekao je on.

Dodao je da činjenica da je iskazana tražnja iznosila 11 milijardi USD i da je premašila za šest puta ponudu najbolje odslikava rejting koje javne finansije i monetarna politika naše države imaju kod najvećih međunarodnih investitora.

Kao važno je naglasio postignutu kamatnu maržu kao cenu zaduživanja, s obzirom da su se po sličnoj ceni zadužile pojedine zemlje članice EU, a neke EU zemlje i po većoj ceni uprkos činjenici da imaju bolji kreditni rejting od naše zemlje.

To, prema njegovim rečima, značajno doprinosi opštoj ekonomskoj stabilnosti, posmatrano iz ugla investitora, kako međunarodnih tako i domaćih.

Mihajlović ističe da se to neminovno odslikava i na stabilnost unutrašnjih ekonomskih prilika i uslova poslovanja, obezbeđujući stabilan poslovni ambijent, kao preduslov daljeg rasta i razvoja srpske privrede i ekonomije i predstavlja pozitivni signal i domaćim kreditorima privrede i stanovništva, odnosno bankama.