EBRD: Ubrzao rast Balkana zbog bržeg rasta Srbije
SARAJEVO: Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zadržala je projekciju privrednog rasta Srbije za ovu i za 2020. godinu na 3,5 i 3,8 odsto, respektivno, koliko je predviđala i u novembru, ističući u novoj, majskoj prognozi da je region Zapadnog Balkana lani ubrzao rast pre svega zahvaljujući robusnoj ekspanziji Srbije.
"Rast na Zapadnom Balkanu se povećao, prvenstveno kao rezultat bržeg rasta Srbije, najveće ekonomije u regionu, i oporavka Severne Makedonije", konstatuje EBRD u dokumentu predstavljenom danas na Godišnjem sastanku te međunarodne finansijske institucije u Sarajevu.
Dalje se dodaje da su u 2018. godini Srbija i Crna Gora bile najbržze rastuće ekonomije u regionu, koje beleže snažan priliv investicija.
Peter Tabak, glavni regionalni ekonomista EBRD-a za region Zapadnog Balkana, naveo je u izjavi za medije u Sarajevu da očekuje da će ekonomski rast u zemljama regiona biti sličan kao prošle godine - a to je umereni rast uzrokovan manjim izvozom u zemlje evrozone.
Generalno, predviđa se da će region Jugoistočne Evrope zabeležiti rast od po 3,0 procenta u 2019. i 2020. godini.
Tabak je naveo da su ove prognoze, ipak, pod uticajem mnogih neizvesnosti.
"Prognoze za globalnu ekonomiju i evrozonu su nedavno pogoršane. Budući da zemlje Zapadnog Balkana uglavnom izvoze u EU, pa će se smanjeni rast EU odraziti i na Zapadni Balkan. Drugi faktor rizika leži u nastavku i brzini strukturnih reformi. Brža implementacija reformi rezultira većim rastom, a ukoliko su one usporene ili odložene to može rezultirati sporijim rastom", objasnio je Tabak.
U dokumentu EBRD-a, u odeljku posvećenom Srbiji, napominje se da je posle rasta od samo 2,0 odsto u 2017. godini, srpska privreda prošle godine porasla za 4,3 odsto, kao rezultat daljeg oporavka domaće tražnje i snažnog izvoza.
"Veća domaća tražnja je, međutim, prerasla u brz, dvocifren rast uvoza, što je rezultiralo negativnim doprinosom neto izvoza BDP-u. Deficit tekućeg računa je ostao relativno visok, iznad pet procenata BDP-a, ali je i dalje u potpunosti pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija, koje su u 2018. godini iznosile preko 7,0 procenata BDP-a", konstatuje se u izveštaju.
Dalje se dodaje da je većina stranog kapitala uložena u proizvodnju, transport i logistiku, finansijski sektor i građevinarstvo.
EBRD, takođe, navodi da je nezaposlenost nastavila trend smanjenja, mada je i dalje visoka, posebno kod mladih (30%), ali i da je Srbija nastavila da nadmašuje ciljeve u fiskalnom domenu, tako da je 2018. drugu godinu zaredom ostvarila budžetski suficit od 0,6 odsto BDP-a.
"Javni dug je nastavio da pada, čemu je doprineo i revidirani rast BDP-a, tako da je na kraju godine on iznosio oko 55 odsto BDP-a. Očekuje se da će rast u 2019. godini usporiti na 3,5 procenata, i da će ubrzati na 3,8 odsto 2020. godine. Glavni pokretači rasta - privatna potrošnja, investicije i izvoz - trebalo bi da ostanu isti, neutrališući efekte koji potiču od povećanja uvoza".
Među rizike koji bi ovu projekciju mogli da obore, EBRD je ubrojao moguće sporije sprovođenje reformi predviđenih novim programom sa MMF-om, brže od očekivanog usporavanja eksterne tražnje iz evrozone i nastavak pada u rudarstvu i proizvodnji električne energije, kao i negativne efekte kosovskih taksi od 100 procenata.
Za većinu ekonomija na Zapadnom Balkanu, EBRD je zadržao prognoze rasta za ovu i narednu godinu, a umanjio je jedino projekciju za BiH za pola procenta na 3,0 odsto, i za Crnu Goru za 0,2 posto na 2,8 procenata za ovu i na 2,6 posto za iduću godinu.