Đuričin: Ekonomija solidno, ali medicinski troškovi rastu
BEOGRAD: Trenutno stanje srpske ekonomije profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin ocenjuje kao solidno, normalno i ističe da je zadržana određena vitalnost, uprkos posledicama krize koje izaziva pandemija.
Đuričin takođe za Tanjug ističe da je važno da ta kriza nije zahvatila finansijski sektor, koji je u našoj zemlji ostao stabilan.
On navodi da imamo stabilan kurs, pad cene kapitala i odlaganje kreditnih obaveza, a sve je to, ističe, ukalkulisano politikom Centralne banke.
Kaže da je bio skeptičan kada je država definisala prvi program mera pomoći privredi i građanstvu u martu i smatrao je da će naša ekonomija zbog takvog paketa doći u tešku situaciju za dva do tri kvartala.
Tako je, objašnjava, razmišljao, imajući u vidu činjenicu da je virus opasan i da je najbolja mera za njegovo suzbijanje fizička distanca, a ona, dodaje, s druge strane, znači pauzu u ekonomiji.
"Međutim, stanje sredinom poslednjeg kvartala 2020. godine je iznad mojih očekivanja. Zadržali smo određeni nivo vitalnosti realne ekonomije, esencijalni sektori funkcionišu bez zastoja, dok šok tražnje deluje na sektore koji se bave prodajom potrošnih i trajno potrošnih dobra", navodi Đuričin.
Ipak, ukazuje da troškovi zbog kovid krize i dalje rastu, jer, kako navodi, medicinski sistem "probija" planirane budžete, zbog potreba za lečenjem ljudi.
Kaže da je drugi faktor "probijanja" budžeta pomoć privredi kroz relaksaciju plaćanja poreza, te se zbog pada poreskih prihoda država mora zaduživati kako bi zadržala nivo privredne aktivnosti.
Ako se na to doda i isplata plata i penzija, dug se, kaže Đuričin, i dalje uvećava.
Đuričin podseća da iz Ministarstva finansija stižu uveravanja da javni dug neće preći 60 odsto BDP-a, što je, dodaje, Mastrihtska granica.
"Međutim, veoma ozbiljne evropske zemlje imaju 100 do 160 odsto učešće duga u domaćem BDP-u, tako da smo mi na relativno dobrom nivou", kaže Đuričin.
Dodaje, da to ne sme da nas "uspava" zato što, objašnjava, kada se govori o nivou javnog duga, onda se govori i o apsolutnom nivou BDP-a, koji je, kaže Đuričin, u našoj zemlji nizak.
Zbog tog niskog apsolutnog nivoa BDP-a, dodaje on, snaga naše ekonomije je slaba da bi veći procenat duga u odnosu na BDP pokrila iz sopstvene snage.
Ocenjuje da će stanje naše ekonomije umnogome zavisiti od toga koliko disciplinovano budemo primenjivali mere i koliko disciplinovano budemo smanjivali stepen zaraženosti stanovništva.