Do otetog odmarališta sporazumom ili arbitražom

Po objašnjenju direktora Direkcije za imovinu Jovana Vorkapića, reč je o nepokretnoj imovini nekadašnjih srpskih giganata kao što su „Jumko”, „Simpo”, „Prva iskra”, Beobanka i GP „Rad”, ali i manjih preduzeća, kao i imovini lokalnih samouprava i državnih ustanova.

– Preduzeća, uz odmarališta, imaju dosta poslovnog prostora u centru Zagreba, Zadra, Rovinja, Osijeka, a lokalne samouprave uglavnom dečja odmarališta koja su bila na nekim lepim destinacijama kao što su Rovinj, Biograd na Moru, Vodice i jadranskim ostrvima – objasnio je Vorkapić. – U predviđenom roku, ipak, nisu se javila ona preduzeća i ustanove za koje se očekivalo da će se odazvati pozivu da prijave imovinu u bivšim jugoslovenskim republikama, a za koje se zna da je poseduju.

Direkcija za imovinu, po regovim rečima, i posle isteka roka, 5. oktobra, prima nove prijave te imovine i činiće to i ubuduće jer smatra da je to u najboljem interesu zaštite imovinskih prava, zagarantovanih evropskim konvencijama i Sporazumom o pitanju sukcesije. Očigledno je, smatra Vorkapić, da preduzećima treba malo više vremena da sakupe dokumentaciju od propisanog pozivom, a određeno je 30 dana.

– Srbija je potpisala Aneks G Sporazuma o sukcesiji i na taj način stala u odbranu interesa naših preduzeća. Pozvaćemo Hrvatsku, gde je najviše takve imovine, da zaključi bilateralni sporazum sa Srbijom – rekao je Vorkapić. – Ukoliko ne budu želeli da zaključe bilateralni sporazum, u tom slučaju ćemo ići na arbitražu koja je predviđena Aneksom G, odnosno čitavim Sporazumom o pitanju sukcesije, koji i kod nas, pa i u Hrvatskoj, ima snagu jaču od zakona.

Među prijavama koje su stigle Direkciji za imovinu nakon javnog poziva organima i organizacijama, javnim ustanovama i društvima kapitala čiji su osnivači lokalne samouprave i autonomna pokrajina, stižu i one o srpskoj imovini u Hrvatskoj za koje se do sada nije ni znalo. Tako je, naveo je Vorpakić, stigla prijava Kazneno-popravnog doma Sremska Mitrovica koji ima veliko odmaralište na obali Jadrana, mada se o tome nije znalo, pa čak ni pretpostavljalo da je ostalo zarobljeno.

Inače, po ranijoj proceni Direkcije za imovinu, vrednost zgrada, stanova, odmarališta nekadašnjih srpskih preduzeća, opština i državnih ustanova samo u Hrvatskoj u trenutku raspada SFRJ iznosila je 1,8 milijardu evra, a hrvatskih u Srbiji oko 800 miliona. Sami hrvatski mediji pisali su da samo NIS u toj državi ima više od trideset pumpi, odmarališta u Rovinju, Makarskoj, na Hvaru i Braču, poslovne prostore i deo u „Jadranskom naftovodu”. Kao posebno atraktivna nekretnina navedena je zgrada Hrvatskoj fudbalskog saveza u Zagrebu, koja je zapravo vlasništvo srpskog „Geneksa”. Ta srpska kompanija imala je u Hrvatskoj i 37 stanova, hotel u Rovinju od 1.155 kvadrata, odmaralište u Dubrovniku.

Imovinu u Hrvatskoj, o čemu se prethodnih godina pisalo, imali su zrenjaninska mesna industrija „Bek”, subotički „Vojput”, Jugobanka, kragujevačka „Zastava”, pančevačka „Utva”, PIK „Bečej”, „Sintelon” Bačka Palanka, „29. novembar” i „Pionir” Subotica, „Jugodent” Novi Sad, „Centrotekstil” Beograd... Po podacima advokatske kancelarije „Ristić” iz Novog Sada, koja zastupa Udruženje „Oduzeta imovina”, samo u Hrvatskoj ima više od 180 oštećenih srpskih firmi, a trenutno se pred hrvatskim sudovima vodi više od 300 postupaka. U toj kancelariji ističu da je Hrvatska od 1992. godine svu pokretnu i nepokretnu imovinu srpskih pravnih lica na svojoj teritoriji konfiskovala, i to bez naknade. Posebnim hrvatskim zakonom iz 1994. oduzeta je imovina srpskih pravnih lica i čak je upisana kao državna i data na raspolaganju Fondu za privatizaciju. Deo te imovine je otuđen, odnosno prodat, a deo je danas devastiran.

LJ. Malešević