Digital 2019: Srbija postala svetski brend u filmskoj industriji
BEOGRAD: Srpska filmska i tv produkcija postala je jedna od najuspešnijh privrednih grana u svetu i gotovo svi profesionaci, oprema i studiji rasprodati su za narednih nekoliko godina i zahvaljujući podsticajima države na svaki uloženi evro se dva vrate u budžet, a šest evra ode srpskoj privredi, rečeno je danas na regionalnoj konferenciji o trendovima u telekomunicijama i medijima - Digital 2019.
Na panelu "Na uglu Bulevara revolucije i Sanset avenije: Srbija kao globalna filmska meka" istaknuto je i da je saradnja filmadžija u regionu probila barijere uprkos političkim i medijski tenzijama.
Ljudi iz te branše kažu da sada imaju problem da realizuju sve projekte, s obzirom da postoji veliko interesovanje stranaca da prave filmove u Srbiji.
Savetnica predsednika vlade za kreativne industrije i turizam Ana Ilić je rekla da je filmska produkcija doživela procvat otkada je usvojen program podsticaja države: ko investira dobije 25 odsto nazad ako dokaže da je investirao i da je plaćao domaće ljude i preduzeća, kao i da ti podsticaji sada idu i do 30 odsto.
Kaže da je primena tog programa počela pre četiri godine, kao i da je sada za čak 18 puta veći budžet za film nego 2009. godine.
U prethodne četiri godine kroz program podsticaja, kako je rekla, prošlo je više od 150 projekata i privučeno je više od 100 miliona evra direktnih stranih investicija.
Od tih ulaganja oko 60 odsto novca je otišlo dobavljačima, oko 30 na ekipe i ostalo na lokacije. Svakoga dana radi od 150 do 550 ljudi. Svaki evro koji se ulaže, privredi Srbije se vrati šest evra, a u budžet dva evra.
Ilić je navela da je u našoj zemlji prvi put proizvedena i kompletna strana produkcija.
Sve to govori o tome koliko su se stvari dramatično promenile kada je reč o odnosu prema srpskom filmu, rekla je Trivan.
Istakla je da nema više ozbiljnijeg radnika u filmskoj idnustrji koji nije uposlen.
Kako je rekla, Srbija za domaći film ima najveći budžet u regionu.
Trenutno u regionu postoji vrsta medijskog i političkog rata, naročito kako se približavaju izbori na Kosovu i u Hrvatskoj, dok sa druge strane imamo fenomenalnu saradnju kada je reč o filmadžijama i koprodukcijama. Svi producenti u regionu sada nužno računaju na sredstva iz susednih zemalja kada snimaju film i na primer ne postoji ni bojazan da za neki srpski film neće biti dobijena podrška u Crnoj Gori, Hrvatskoj ili Makedoniji i obnutno. Izgleda da prolazimo neke barijere koje politika ne uspeva.
Trivan, takođe, kaže da 13 odsto našeg BDP-a dolazi od kreativne industrije, u kojoj je čak 70 odsto mladih ljudi i da upravo zato država toliko izdvaja za film.
Ovo je ozbiljna industrja koja privlači i daje velike novce u Srbiji, dodala je ona.
Direktor Pinkovog studija (PFI) u Šimanovcima Igor Turčinović je rekao da se kod nas snimaju sve kvalitetniji filmovi i da je njihov studio u Šimanovcima sve vreme pun.
On je ukazao da postoji problem studijskih kapaciteta u odnosu na postojeći obim posla.
Aleksandar Conić iz ClockWork Film Production je, takođe, rekao da nedostaju filmski radnici, ali da je to dobro, jer znači da su svi zaposleni, dok su ranije ljudi iz te industrije zbog nedostatka posla otvarali ćevabdžinice, butike i slično.
Sada imamo više projekata nego što možemo da iznesemo. Dešava se da dođu dva ili tri velika projekta u isto vreme, kazao je Conić.
