ČAK ČETVRTINA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU Od 2,3 miliona radnika, za njih 600.000 država je gazda OGRANIČENO ZAPOŠLJAVANJE U NAREDNE TRI GODINE
U Srbiji će i naredne tri godine važiti ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru, a da će tako biti bilo je poznato još pre nekoliko meseci, kada je vlada usvojila i poslala skupštini na odlučivanje Predlog zakona o budžetskom sistemu.
Vlada Srbije donela je uredbu kojom se ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru produžava do kraja 2026. godine, a uredba je stupila na snagu 1. januara.
Kako bi se neko zaposlio u javnom sektoru, potrebno je zadovoljiti nekoliko uslova. Komisija Vlade Srbije prilikom odlučivanja o molbama za zapošljavanje treba da vodi računa o tome da ukupan procenat povećanja zaposlenih na neodređeno vreme kod svih korisnika javnih sredstava ne prelazi dva odsto od ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme koji su evidentirani 31. decembra 2023. godine.
U javnom sektoru u Srbiji radi gotovo četvrtina ukupnog broja zaposlenih. Od oko 2.300.000 ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, na radno mesto u javnom sektoru odlazi njih nešto više od 600.000. U javnim državnim preduzećima radi oko 83.000 ljudi, javnim lokalnim preduzećima 60.000, državnoj i pokrajinskoj administraciji oko 135.000 ljudi, a na lokalnom nivou njih oko 27.500. U oblasti zdravstva i socijalne zaštite zaposleno je oko 155.000 radnika, a u obrazovanju i kulturi 149.000.
Sigurno je da nekim od ovih segemnata javnog sektora nedostaju zaposleni različite struke. To potvrđuje i stav Fiskalnog saveta, po čijoj oceni, odluka o produženju ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru doneta je zbog toga što nisu stvoreni operativni preduslovi da se pređe na decentralizovan sistem upravljanja kadrovima, kroz sistematizacije, na osnovu analiza svih delova javnog sektora.
Zabrana zapošljavanja uvedena je u decembru 2013. godine, kao iznuđeno rešenje koje je trebalo da doprinese da se zauzda tadašnje nekontrolisano kretanje mase plata i donesu brze budžetske uštede. Bilo je planirano da zabrana zapošljavanja traje dve godine, do kraja 2015.
U tom periodu je javnom sektoru bila potrebna dozvola vladine komisije za svako zapošljavanje, a mogao je da se zaposli jedan radnik tek kada ode njih pet.
Iz Fiskalnog saveta ukazuju i da preterano oslanjanje na ovu meru ostavlja trajne negativne posledice na kvalitet rada važnih segmenata državnog sektora. Upozorava se da, recimo, Poreska uprava nema dovoljno inspektora, ali da nije jedina koja ima problema s deficitom stručnog kadra jer se s tim suočavaju i inspekcijske službe. Nedostaju i radnici u zdravstvu, gde je povećan broj zaposlenih nakon izbijanja pandemije, ali važni delovi ovog sistema nastavljaju da funkcionišu s manjkom medicinskog osoblja. Kao primer je istaknut Univerzitetski klinički centar Srbije, najveća pojedinačna ustanova zdravstvene zaštite, u kojem je na početku prošle godine radilo oko 8.100 ljudi, oko 20 odsto manje neko što je predviđeno sistematizacijom. Iz Fiskalnog saveta ocenjuju da ovi problemi odavno zahtevaju hitnu intervenciju države, ali da to ne samo da se godinama ne dešava, već izostaju čak i konkrentni planovi da se oni adresiraju.
D. Mlađenović
