BLAGO POBOLJŠANJE USLOVA ZA KUĆNE POSLOVE Domaćica i dalje bez plate, ali stiže zdravstveno osiguranje U SRBIJI OKO 450.000 MUŠKARACA I ŽENA RADI U KUĆI

Put ka tom cilju započeo je u subotu - 16. marta jer je počeo da važi Pravilnik koji je donet u okviru Zakona o rodnoj ravnopravnosti, a koliko će dugo to putovanje i trajati - sada je teško reći.

Prema podacima domaće statistike, u Srbiji ima preko 459.000 žena, a i muškaraca koji obavljaju kućne poslove a nisu za to plaćeni.

U Vojvodini onih koji obavljaju neplaćene kućne poslove, po popisu, ima 127.020. Od toga su 108.848 žene, a 18.175 muškarci.

Kućne poslove, i to neplaćene, obavlja 14.728 Novosađanki i Novosađana i to 12.514 žena i 2.214 muškaraca.

Dakle, osobe koji rade a ne dobijaju novčanu nadoknadu za to, a najčešće je reč o ženama, i dalje će taj posao raditi pod istim uslovima kao i do sada - bez naknade u novcu, ali će moći da znaju koliko taj rad košta i koliko će u bruto domaćem proizvodu biti učešće posla za koji nisu plaćene. To je, zapravo, ono što piše u pravilniku kojim se u Srbiji bliže propisuje metodologija za obračun neplaćenog kućnog rada i obračun vrednosti i učešća neplaćenog kućnog rada u bruto domaćem proizvodu i koji predviđa i sticanje prava na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog rada.

Pravilnik propisuje i šta je sve neplaćeni kućni rad. To su poslovi za čije obavljanje se ne ostvaruje novčana naknada, što je, bez sumnje, prilično široko područje. Iako Pravilnik nudi odgovor koji su to poslovi, ne sužava mnogo - vođenje domaćinstva, staranje i briga o deci, o starijim i bolesnim članovima porodice, poslovi na poljoprivrednom imanju i, na kraju, i svi drugi slični neplaćeni poslovi.

Pošto svaki rad ima svoju vrednost ima ga i neplaćeni kućni rad, a kolika je - to će se utvrditi na osnovu Istraživanja o korišćenju vremena koje sprovodi zvanična statistika u skladu s metodologijom koju propisuje Evrostat. A ta računica je sledeća - vrednost neplaćenog kućnog rada obračunava se kao proizvod ukupnog godišnjeg broja časova neplaćenog kućnog rada (podatak o tome obezbeđuje zvanična statistika) i minimalne cene rada po času, iskazane u neto iznosu. Što se tiče cene neplaćenog kućnog rada, ona se utvrđuje kao minimalna cena rada po času u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast rada. Vrednost neplaćenog kućnog rada se utvrđuje na godišnjem nivou, najkasnije do 31. decembra tekuće godine za prethodnu godinu.

Iako se za rad u kući ne dobija zarada, on ima svoje učešće u BDP-u Srbije. Taj podatak se dobija kao količnik utvrđene ukupne vrednosti neplaćenog kućnog rada za prethodnu godinu i podataka o vrednosti BDP-a za prethodnu godinu, a koji obračunava zvanična statistika na godišnjem nivou. I, na kraju, osobe koje nemaju zdravstveno osiguranje po bilo kom drugom osnovu, po osnovu neplaćenog rada u kući stiču pravo na zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom koji uređuje oblast rodne ravnopravnosti.

Kada bi žene bile plaćene za rad koji obavljaju u domaćinstvu po tržišnim cenama, njihova mesečna zarada iznosila bi oko 72.000 dinara, podaci su iz istraživanja Akademije ženskog preduzetništva iz Novog Sada iz polovine 2022. godine. Do ove računice došlo se tako što se prosečna tržišna satnica poslova koji se najčešće obavljaju u domaćinstvu i koja iznosi oko 600 dinara pomnože s četiri sata dnevno, koliko žene u proseku provedu u neplaćenom radu u domaćinstvu.

Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, sindikat pozdravlja donošenje Pravilnika, ali ukazuje i da se za sada još malo zna o tome kako će on funkcionisati.

- U svakom slučaju, dobro je što je on donet i što je propoznato da veliki broj žena svakodnevno radi u svojim domaćinstvima bez nadoknade, a dobro je i to što će po tom osnovu imati zdravstveno osiguranje - kaže Milić. - Sada je potrebno da se donesu podzakonska akta, koja će omogućiti primenu pravilnika i obezbediti da ono što u njemu piše i funkcioniše.

D. Ml. – D. U.