Bitkoin preti monetarnom sistemu

Pri tome svi pokazatalji više nego očigledno govore da će se bitkoin monetarni sistem dalje razvijati uprkos nastojanjima da se suzbije pa čak i zabrani. Osim što mu cena neprestano raste, samo industrija koja proizvodi opremu za rudarenje bitkoina je dostigla vrednosti od nekoliko milijardi evra i poslednjih godina se već uveliko „rudari“ uglavnom sa takozvanim ASIC mašinama, spravama koje se prave isključivo za tu namenu, a koje se toliko traže da se recimo u Srbiji, na isporuku čeka i po nekoliko meseci. Iako se najviše govori o bitkoinu, trenutno se u svetu trguje sa 1337 različitih kriptovaluta od kojih su neke poput „lajtkoina“, „eteriuma“, „zi keša“, „monera“ i „daša“  dostigle vrednosti od stotinak pa do nekoliko stotina dolara. Dosta ih je direktno vezano za sam bitkoin, ali su mnoge stvorene u potpuno odvojenim  i nezavisnim sistemima. Manje više sveove valute spajaju kripto menjačnice, specijalizovani portali na kojima se može videti njihova uporedna vrednost, kurs prema svetskim konvencionalnim valutama i uz određenu proviziju mogu se izvršiti sve vrste transakcija i zamene i trenutno postoji preko 7.200 ovakvih „mesta“ na internetu.  Prema podacima sajta coinmarketcap.com,  dnevni  obim transakcija kriptovaluta je oko 30 milijardi dolara, od čega je 60 odsto odnosno 16,9 milijardi dolara trgovine izvršeno bitkoinima, a ostatak ostalim kriptovalutama. Koliko je to ozbiljna količina novca u opticaju,  govori podatak da uprkos tome što je svetski bankarski lobi najveći protivnik kriptovaluta, sve više banaka omogućava otvaranje računa u bitkoinima, jer bez obzira na sve,  žele  da se uključe u tako bogato tržište koje konstatno raste. Već neko vreme u okviru kartica koje izdaju klijentima postoji opcija da se njima izvrše transakcije i u kriptovalutama.  Iako je kompletan bitkoin sistem još uvek uglavnom van postojećih finansijskih i zakonskih okvira, njime se danas može kupiti bukvalno sve od računarske opreme do nekretnina, a većina velikih internet prodavnica već odavno cene proizvoda izražava i u bitkoinima. U ovom momentu, samo u Novom Sadu,  vozi se nekoliko automobila koji su plaćeni bitkoinima, a generalno tržište kriptovaluta  u Srbiji se smatra dosta razvijenim, a u Beogradu je otvoren i prvi bankomat za podizanje gotovog novca sa računa sa kriptovalutom.  Protivnici bitkoina kažu da je za njegov uspeh najzaslužnija anonimnost koju pruža akterima transakcija, te da je idealan za sve vrste crnih tržišta i da mu navodno to  diže vrednost. Međutim, sa druge strane pobornici kažu da su tržište i transakcije zapravo  transparentne, odnosno da se analizom tržišta jasno vidi šta se sve plaća bitkoinima te da su mnogo veće zloupotrebe sa transakcijama klasičnim novcem.

Najkraće rečeno bitkoin nastaje procesom rudarenja (“mining”), koji podrazumeva da vaš računar ili ASIC mašina rešava izuzetno komplikovane jednačine širom interneta. Njihovim rešavanjem  dobijaju se fragmenti  bitkoina koji se deo po deo sklapaju u celinu (1 bitkoin). Broj bitkoina koji je u januaru 2009. “pušten” u ineternet je ograničen na tačno 21 milion jedinica, a do juče ih je “iskopano” 16,7 miliona. Nekada, dok je broj iskopanih bitkoina bio znatno manji, lakše se dolazilo do fragmenata i ceo bitkoin se mogao relativno brzo sastaviti čak sa adaptiranim kućnim računarom. Međutim potraga je sve teže I teža pa se rudari najčešće udružuju u manje ili veće grupe koje zajednički tragaju za bitkoinima, a postoje i velika udruženja, odnosno kompanije koje praktično uz 1-2 procenta svoje provizije okupljaju na hiljade rudara koji zajedno kopaju i dele dobit.

Dosta se govori o pouzdanosti i bezbednost same kriptovalute i tu se mora priznati da je bitkoin ispunio visoke standarde jer je zbog komplikovanih procedura potvrde da je određeni bitkoin zaista bitkoin, sa sadašnjom tehnologijom praktično nemoguće falsifikovati i takvih slučajeva do sada nije bilo, ali jeste pokušaja prevare koji se međutim brzo i lako otkrivaju. Ono gde kriptovaluta nije toliko zaštićena jesu upravo kompanije koje udružuju na hiljade rudara i koje u svojim sistemima čuvaju ono što je zajednički iskopano. Do sada su se dogodile dve velike pljačke, a prilikom poslednje koja se dogodila pre nekoliko dana, firmi „Nice Hash“ je provaljeno u sistem i ukradeno oko 4.700 bitkoina.

Još uvek nije poznat slučaj da je neko uspeo da spoji „ovu pamet i one godine“), a o tome već par godina razmišlja i Novosađanin koji se za bitkoine zainteresovao pre nekoliko godina. On je tada za svega nekoliko meseci sa svojom opremom uspeo da „izrudari“ 45 bitkoina, ali ih je ubrzo i prodao po ceni od 6 dolara za komad, odnosno za ukupno 270 dolara. Neko ko je juče prodao 45 bitkoina, za njih je dobio oko 700.000 dolara. Sa setom u očima svojih prejeftino prodatih bitkoina se sada seća na hiljade njih širom sveta, ali teško je neko mogao pretpostaviti da će za samo par godina i štek od nekoliko bitkoina biti pravo bogatstvo.

Neverovatno zvuči  daje od 3. Januara 2009 kada je bitkoin sistem pokrenut pa sve do 2011. cena bitkoina bila ispod jednog dolara.  Tokom 2012. Godine i u prvom delu 2013. Godine cena je porasla do 300 dolara, da bi u novembru 2013. Dostigla tada rekordnih 1.240 dolara. Naredne godine došlo je do pada cene bitkoina koji se sredinom 2014. prodavao za oko 600 dolara, da bi u januaru 2015. bitkoin bio praktično otpisan jer mu je cena pala na svega 266 dolara. Narednih godinu i po dana bitkoin je bio stabilan na oko 400 dolara. Početkom 2017. je ponovo počeo da raste i u martu 2017. je dostigao novi rekord od  1.270 dolara i od tada uz par kratkih padova neprestano raste dostigavši pre neki dan neverovatnih  18.500 dolara za jedan bitkoin.

Trenutno se u celom svetu vodi rasprava o tome kakvu budućnost ima bitkoin i ostale kriptovalute, gde se sreću potpuno suprotni stavovi od onih koji kažu da će bez dileme u bliskoj budućnosti kripto novac biti jedino platežno sredstvo do druge strane koja tvrdi da je bitkoin jedna velika prevara koja će kad tad pući i to uz veliki prasak.

Međutim, kada se uzme da je i klasični novac pre svega sredstvo razmene, koje omogućava jednostavniju trgovinu i uz to je i pouzdano merilo za uspeh poslovanja i čuvanja stečenih vrednosti, pitanje od kojeg “materijala” je sačinjen je zapravo u drugom planu. Bitkoin za sada ispunjava sva tri zadatka koja se očekuju od novca, što je očigledno važnije od forme u kojoj se on nalazi. Treba se setiti da su se pre papira koji je danas u upotrebi nekada za plaćanje koristile i mnoge druge stvari pa zašto to ubuduće ne bi mogli biti artikulisani elektroni koji se besomučno sudaraju dok u milisekundama obilaze planetu. Tvorci kriptovaluta tvrde da je to apsolutno moguće i da bi prelaskom na takav sistem trgovina, obračun i čuvanje vrednosti bile najjeftinije i najefikasnije do sada.

Niko Perković