BIOTEHNOLOGIJA BUDUĆNOSTI VEĆ STIGLA Za mleko nam neće trebati krave, a evo ko će nam obezbediti meso

Bili mi za ili protiv, biotehnologija će oblikovati našu budućnost proizvodnje hrane, jer jednačina u kojoj imamo sve više ljudi, sve manju proizvodnju u stočarstvu, a mora da se smanji emisija štetnih gasova može da se reši samo proizvodnjom hrane u labiratorijama, a ta tahnologija nije tako daleko. Štaviše, tu je.

U Americi počinje prodaja mesa iz laboratorije, Rusi su imali plan i tehnologiju da s američkim KFC-om proizvode piletinu na 3D štampaču…

Biotehnologija se nekada pa i danas koristi da bi se pravili bolji sir, vrhunski kajmak ili jogurt, a uskoro će se praviti mleko bez krava i meso biljnog porekla.

Upravo je proizvodnja mleka bez krava bila jedna od tema skupa u Beogradu, na kojem se razgovaralo o tome kako biotehnologija oblikuje našu budućnost.

Proizvodnja mesa ili mleka iz epruvete trenutno jeste skupa, kao što su i sve nove tehnologije, ali kada uđu u masovnu proizvodnju, njima cena drastično pada i postaju dostupne svima.

Ove tehnologije i ova proizvodnja nisu rezervisane samo za razvijene zemlje, jer postoji i mnogo organizacija koje rade tzv. transfer znanja. Takav je, recimo, Međunarodni centar za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju koji deluje pri Ujedinjenim nacijama. Ovaj centar znanje i tehnologije prenosi na 64 zemlje za koje se može reći da imaju srednji ili nizak dohodak.

Ovoj proizvodnji se pribeglo jer je ljudi na planeti sve više, a goveda nema dovoljno da bi svi pili kravlje mleko i jeli govedinu, a goveda, kažu neki eksperti, još ispuštaju veliku količinu metana, koji pravi efekat staklene bašte. Kako je rekla Klaudija Vikers, glavni istraživač u Idenbruu u Australiji, u kvascu se proizvode proteini mleka koji se kasnije mešaju sa vodom i tako se dobije pravo mleko.

Dodala je da je to mleko sasvim hranjivo i isto kao kravlje.

Ministarka nauke prof. dr Jelena Begović je navela da smo ušli u eru kada sve više raste broj vegetarijanaca, ali oni žele i da uživaju u raznim ukusima, kao što je meso potpuno biljnog porekla koje se štampa na 3D štampaču i dobije se stejk koji ima 98 odsto ukus stejka, ali je njegov sastav biljnog porekla.

Begović je rekla da ovo možda starijim generacijama zvuči kao nešto strašno, ali da, zapravo, nije i da je reč o sasvim hranjivoj, veoma bezbednoj hrani, koja je čista i bez bakterija.

- I brza hrana je nekad bila nezamisliva. Mislim da neke nove generacije neće ni razmišljati o tome i to će biti deo njihove svakodnevne dijete. Da ste pre 100 godina nekome rekli: „Idemo u prodavnicu brze hrane”, rekao bi da to ne dolazi u obzir, jer se hrana sprema samo kod kuće a sada je sasvim normalno da se skokne do ćoška i kupi neka brza hrana - ukazala je Begović.

D. Urošević