Bar triput pitaj, a jednom prodaj zlato i srebro

radi plaćanja računa, školarina ili pukog preživljavanja, prodaju lančiće, narukvice ili dukate. Oni koji su to već uradili ili se tek spremaju da to učine, pitaju se da li su dobili pravu cenu. U Srbiji se otkupom zlata bave menjačnice, zalagaonice i zlatare. One namaju obavezu da zlato koje otkupe prodaju Narodnoj banci Srbije. Isto tako, Srbija nema preduzeće koje se bavi otkupom nakita i lomljnog zlata.

Šta očekuje one koji zapakuju porodični nakit i krenu da ga prodaju? U vreme kada je globalna kriza bila na vrhuncu, i cene zlata su svakodnevno rasle, a već duže su u blagom padu. Unca zlata (31,10 gram) staje 33 evra, a to je oko 50 evrocenti manje nego što je bilo pre, recimo, mesec dana. Većina otkupljivača prati taj trend, odnosno cene za otkup formira na osnovu podataka sa svetskih berzi. Najviše se u otkupu nudi nakit od 14-karatnog zlata. Gram tu staje 2.150 dinara.

Dukati su uglavnom napravljeni do finijeg zlata i za gram se dobija oko 2.740 dinara. Sve zavisi od finoće. Veliki zlatnik s likom Franca Jozefa od 13,96 grama otkupljuje se po 54.000 dinara. Manji dukat istog vladara od 3,49 grama otkupljivači građanima plaćaju 13.500 dinara. Te cene važe za neoštećene zlatnike. Ukoliko su oštećeni, cena je niža i zavisi od vrste oštećenja. Otkupljivači ih ne prodaju.

U svetu postoji zlato u polugama, koje čuvaju centralne monetarne institucije. Osim toga, tu je nakit. Postoji i treća kategorija, odnosno industrijsko zlato. Moderni uređaji često u sebi imaju makar malo zlata. Nekoliko grama ima i svaki mobilni telefon.

Inače, čak 49 odsto zlata koje se proizvede u svetu, koristi se za izradu nakita. Ostatak zvarši u industrijskim pogonima ili u trezorima banka.     

Kada već uđu u radnju da pitaju za uslove otkupa, vlasnici nakita koji se spremaju da prodaju trebalo bi da se interesuju i za cenu na berzama. Pojedini otkupljivači o tome vode računa, dok drugi za to ne haju. Mada, pošto cena pada, većina se usklađuje s tim. Kod nas propisi kažu da otkupom zlata treba da se bave samo zlatare. To ne isljučuje automatski iz posla ni menjače i zalagaonice. Međutim, oni bi u tom slučaju trebalo da se registruju i kao zlatara, odnosno za promet nakita. Ko je to učinio a ko nije – zna se kada im u kontrolu dođu nadležne inspekcije.

Da li da prodam nakit ili da podignem kredit – u dilemi su mnogi kojima je novca preko potreban. O tome šta izabrati dr Ljubodrag Savić s Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže:

– Treba dobro proceniti svoju situaciju – ističe on. – Kredit treba podizati kada je to preko potrebno ili kada onaj ko se za to odluči zna da može ispuniti preuzetu obavezu. Nakit i druge zlatnine treba čuvati za stvarno teške situacije, kao što su bolest ili ratno doba. Jer ovo su kod nas poteška, vremena ali još nisu teška.

Oni koji prodaju nakit ne treba da strepe da će „svoju” ogrlicu ili narukvicu videti na nekom drugom u prolazu. Zlatari koji se bave i proizvodnjom a ne samo prodajom nakita najčešći su kupci i te zlatnine pretope i naprave novo prstenje, narukvice i slično. Menjačnice i zalagaonice ga prodaju. Kupci su od nas turski trgovci, a taj nakit kasnije obično završi u polugama i ode u najrazvijenije zemlje.

D. Vujošević