Banke privredi sve teže daju kredite

Podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka govore da su za prvih deset meseci ove godine oni pali 7,6 odsto. Krajem prošlog meseca iznosili su 1.286,56 milijardi dinara. Sve to događa se uprkos činjenici da su kamate namenjene privrednicima nikad povoljnije. Preduzeća kod nas dinarski kredit mogu dobiti već po stopi od oko pet odsto. Zaduživanje u evrima je još povoljnije i stope su oko dva procenta – godišnji nivo. Ne tako davno, kamate su ušle i do deset odsto godišnje pa i preko toga. Stručnjaci smatraju da je to bila jedna od poslednjih godina tako malog interesovanja za te pozajmice i da bi one već naredne godine mogle biti mnogo pripamljivije za obe strane.

Gde su razlozi tako malog interesovanja uz tako dobre uslove?

Jedan od ključnih je baš u bankarskom sektoru. Prošle godine banke su otpisale ili prodale kredite u vrednosti od 800 miliona evra. Kada komapnija koja želi da se zaduži i nadležni dođu u banku, oni poslovanje bukvalno stavljaju pod lupu. Traži se besprekorna kreditna biografija i još dobri pokazatelji i o tekućem poslovanju i onom za prethodne godine. To preduzeća često nemaju pa u bankama ne prođu već prvu trijažu. Za one koji su makar malo rizičniji, traže se debela obezbeđenja, što podrazumeva hipoteku koja se bar duplo vrednije od sume koja se odobrava.

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji dr Branko Živanović smatra da će se ta situacija promeniti.

– U godinama koje dolaze može se očekivati omekšavanje kreditnih standarda i politike banaka te blago povećanje kreditnih aktivnosti – navodi Živanović. – Treba uzeti u obzir da će kreditna podrška malim biznisima i izvozu te poljoprivrednoj proizvodnji sve više ići kroz elemente podsticaja, odnosno tu će sve više biti uključene međunarodne razvojne finansijske institucije i domaći fondovi. Ponavljanje kredita i ekspanziju kakvu smo imali 2005. i 2006. godine ne treba očekivati.

Već godinama građani daleko savesnije ispunjavaju obaveze prema bankama od privrede. U prethodna dva meseca bili su u docnji s 3,6 odsto. Preduzeća kasne više, i to duplo – 7,2 odsto. Koncem prošle godine građani su u docnji bili 4,6 odsto a kompanije čak 11,1 odsto. Za smanjenje je zaslužna baš stroža politika banaka u toj oblasti, ali i otpisi potraživanja.

Jedna od banaka koje su već krenule tim putem je ProKredit. Oni su za prvih devet meseci ove godine u sektoru privrede zabaležili rast od oko sto miliona evra. Do kraja godine smatraju da će to biti još 20 miliona evra. O tome kako im je to pošlo za rukom, član Izvršnog odbora banke Igor Anić kaže:

– Mi smo koristili garantne šeme Evropske investicione banke i Evropskog investicionog fonda – objašnjava Anić. – To nam je omogućilo da kreditiramo projekte proizvodnih kompanija. Uz takvu politku te kompanije su uvećale produktivnost, konkurentnst i efikasnost. Zato ćemo tu politiku nastaviti i narednih godina.

D. Vujošević