Bajatović: Interkonektor sa Bugarskom gotov do sledeće grejne sezone

Kada je reč o interkonektoru sa Bugarskom, Bajatović za RTS kaže da je nabavljeno oko 50 odsto cevi, oko 80 odsto humusa i oko 90 odsto trase je raščišćeno.

"Zavareno je negde oko 25 odsto cevi i treba da počne polaganje.  Eksproprijacija je uspešno završena što je kod nas uglavnom glavni problem. Sa završetkom srpske trase od Niša do Dimitrovgrada neće biti problema, a prema najnovijim informacijama koje ja imam, bugarska strana će 1. februara uraditi prvi zavrt što znači da i oni kreću", kazao je Bajatović.

Dodaje da je bugarska deonica lakša i kraća od one u Srbiji i očekuje da će taj interkonektor koji će povezivati bugarski gasni sistem i srpski gasni sistem, mimo Turskog toka, odnosno balkanskog interkonektora, omogućiti i diversifikaciju.

Kako kaže, to je zamišljeno da se uradi sa proširivanjem cevi.

"Treba nam da uradimo od Niša do Beograda revitalizaciju, kao i od Beograda do Horgoša koji imamo ili eventualno da izgradimo novi kako pokaže studija. Mi bi suštinski tim imali interkonektor od Austrije, preko dobro organizovanog mađarskog sistema, preko nove rute u Srbiji, preko Bugarske do terminala o čemu su naše delegacije razgovarale sa kolegama iz Azerbejdžana, uz kratkoročne kapacitete koristeći Transbalkanski gasovod. To su praktično nove mogućnosti i po količinima i po izvorima, ali i po komercijalnim mogućnostima", naveo je.

Ističe da bi time Srbija rešila sve ono što traži EU i ono što treba da uradi, a to je diversifikacija i izvora i snabdevača.

Navodeći da je dobro što na berzi dolazi do pada cena gasa, Bajatović objašnjava da Srbija ima dve milijarde po naftnoj formuli, što sada iznosi 396 dolara za 1.000 kubnih metara.

Podseća da je to ono što su predsednici Srbije i Rusije, Aleksandar Vučić i Vladimir Putin dogovorili i navodi da se to odvija bez problema preko Turskog toka i interkonektora između Bugarske i Mađarske, koji prolazi kroz Srbiju.

"Mi možemo da vučemo do 13 miliona metara kubnih. Ničim nismo ugroženi u snabdevanju, to je otprilike formula 70 odsto TTF, 30 odsto naftna formula, što znači da mi sada imamo 15 odsto nižu cenu od one koju bismo plaćali na referentnoj berzi", kaže.

Navodeći da Srbija ima dovoljno transportnih kapaciteta i da su sve kompresorske stanice u besprekornom stanju, a da u Mađarskoj u skladištu imamo više od 280 miliona metara kubnih gasa, dok u Banatskom dvoru 286, Bajatović kaže da je Srbija energetski bezbedna.

Kada je reč o gasifikaciji zemlje, Bajatović navodi da ako se posmatra teritorijalno gasifikovano je oko 40 odsto, a ako se gleda po broju stanovnika 55 odsto.

Do pre tri godine 250.000 domaćinstava je koristilo gas, a danas, kako kaže Bajatović 335.000.

Navodi da tu postoji problem i pojašnjava da je za vreme korona virusa došlo do prekida proizvodnih lanaca.

"Zbog toga mi teško dolazimo do setova, a drugi problem je što bi trebali da uđemo u projekte 'pametnih merača' tako da mislim da ćemo u drugoj polovini februara nastaviti akciju koju smo imali 780 evra na tri godine u dinarima bez kamate plaćanje uz račun. Trenutno imamo oko 37.000 zahteva, pretežno domaćinstva i nešto malo privrede koje nismo u mogućnosti da ispunimo", kaže Bajatović.

Uz izvinjenje građanima zbog toga što trenutno ne mogu da odgovore na te zahteve, Bajatović kaže da je naplata u Srbijagasu na zahtevanom nivou oko 98 odsto te da su sa tim zadovoljni.

 Na pitanje šta je urađeno i šta se očekuje u Srbijagasu s obzirom da su najavljene reforme svih energetskih preduzeća, Bajatović kaže da oni još nemaju detaljna uputstva, kao i da se razrađuju planovi vezano i za konsultantne koji treba da dođu iz Norveške.

"Mi smo uradili razdvajanje Srbijagasa i Transportgasa Srbija. Da li će biti potrebne još neke reforme, još ne znamo. Pretpostavljam da ćemo u narednom periodu znati u kom pravcu to treba da se kreće", navodi Bajatović.