Bajatović: Cilj je da se gas do kraja 2023. više ne subvencioniše

Cena gasa sa porezom biće od maja 4,55 dinara po kilovat satu, a Bajatović kaže za Tanjugu da će sam energent, bez nekih dodatnih pratećih troškova koji moraju da se uračunaju, biti oko 41,6 dinara po kubnom metru, a za industriju oko 46 dinara plus troškovi.

Ako bismo gledali trenutnu cenu na TTF gasnoj berzi i ako gledamo koje količine imamo iz naftne formule, na osnovu čuvenog dogovora između predsednika Vučića i Putina za dve milijarde gasa godišnje, po naftnoj formuli koja je sada oko 330 dolara za 1.000 kubika gasa, i ako gledamo da na berzi možda ostatak možemo da nabavimo po tretnutno nekih 500 dolara, ali će kasnije sigurno biti viša cena - mi očekujemo da možda možemo doći u zonu da subvencije koje se zahtevaju mogu biti minimalne, naveo je Bajatović.

Dodaje da će u tom slučaju u Srbijagasu videti koliko treba da bude naredno poskupljenje gasa.

Trenutno ne mogu da vam kažem koliko. Od 1. maja ide poskupljenje 10 odsto, kao što smo najavili. Verovatno tamo pred početak grejne sezone, od 1. oktobra, kada sagledamo koje količine smo kupili i koliko nas koštaju zalihe, šta je vlada spremna da subvencioniše - u tom momentu mi u Srbijagasu možemo da damo neku računicu koliko bi trebalo da bude poskupljenje, da mi budemo na nuli, to je domaći zadatak, istakao je Bajatović.

Dakle, do kraja godine da nema više ni subvencija, ali da nema više ni zarade Srbijagasa, rekao je on i naglasio da je to cilj za ovu godinu.

Bajatović je napomenuo da su značajno pale cene gasa, četiri do pet puta, na berzi i izrazio očekivanje da neće više biti onakvog poremećaja cena, pa da kao pre gas košta 3.000 dolara za 1.000 kubika gasa.

To se neće desiti, ali neće ni da bude po 150 ili 200 dolara kao što je to ranije bio slučaj. Dakle moramo da računamo na tako nešto, moramo da imamo neko zdravo poslovanje i moramo da znamo koliko para možemo da uzmemo iz budžeta. Sve što potroši Srbijagas, toliko manje će vam otići na škole, bolnice, plate u javnom sektoru, penzije i drugo, kazao je Bajatović Tanjugu.

Naveo je da bi tako bilo realno da Srbijagas ove godine bude na nekoj vrsti "nule", to jest da odnos kupovne i prodajne cene gasa bude takav da Srbijagas nije u gubicima i da mu nisu potrebne dalje subvencije.

To je cilj i ono što bi trebalo da bude urađeno, dodao je Bajatović.

Srbijagas i mađarski MVM osnivaju zajedničku firmu u Srbiji

Generalni direktor Srbijagasa izjavio je da će to preduzeće i mađarska državna elektroprivreda MVM osnovati zajedničku firmu u Srbiji, na osnovu dogovora o zajedničkom nastupu u regionu, kao i da će Srbijagas otvoriti predstavništvo u Budimpešti.

Bajatović je rekao Tanjugu da naša zemlja u Mađarskoj ima trenutno uskladišteno oko 200 miliona kubnih metara gasa, kao i da je ugovor o skladištenju gasa u toj zemlji za potrebe Srbije produžen do maja sledeće godine.

Tamo ćemo sigurno utisnuti dodatnih 100 miliona kubnih metara gasa, a možda ćemo izvršiti utiskivanje još nekih količina, naveo je Bajatović.

Kako je rekao, u Srbiji u gasnom skladištu Banatski dvor sada imamo imamo 550 miliona kubika gasa, od čega je 286 miliona kubika Srbijagasa, dok ostalo pripada Gaspromu.

Trenutno utiskujemo gas u Banatski dvor, i utisnućemo još 200 miliona - 100 ruska strana i 100 Srbijagas, tako da ćemo u Banatskom dvoru imati punih 750 miliona kubika, a od toga će Srbijagas imati oko 400 miliona, naveo je Bajatović.

Kaže da kada se sve to sabere, da će pod kontrolom Srbijagasa biti gaznih rezervi između 750 i 800 miliona metara kubnih, što je otprilike polovina potrebnih količina za jednu grejnu sezonu, ako je posmatramo od 1. oktobra do 15. aprila ili do 1. maja.

Srbijagas i mađarska državna elektroprivreda MVM će osnovati zajedničku firmu ovde u Srbiji, to je deo dogovroa da zajednički nastupamo u regionu, a mi ćemo da bismo sebi pojednostavili život u papirološkom smislu otvoriti firmu u Budimpešti, što će biti jedno predstavništvo Srbijagasa. To u praksi znači da vas zastupa neka advokatska kancelarija i slično, jer nismo članica EU, da bismo mogli da se potencijalno prijavimo, kako da kupujemo, tako i da prodajemo viškove gasa ili da rešavamo probleme zajedničkog pristupa, naveo je on.

Bajatović je rekao da, na primer, elektronski sertifikat koji može da se  dobije u Srbiji ne važi u EU...

Dakle, ne osnivamo firmu u Budimpešti sa idejom da razvijamo posao u Mađarskoj, već da možemo lakše da rešavamo sve ono što je papirološki vezano za propise, koji važe u Mađarskoj i EU, dodao je Bajatović.