Nameti na najnižu zaradu među najvišima u Evropi

smanje porezi i doprinosi na zarade i uvede progresivno oporezivanje zarada, nije ništa novo, pošto to privrednici traže nekoliko godina. NALED je u analizi o poreskom opterećenju rada u Srbiji, upoređujući ga s nivoom u zemljama Eevrospke unije, zaključio da nije iznad evropskog proseka, ali da jeste kada je u pitanju oporezivanje najniže zarade. Srbija je, po studiji Svetske banke, na petom mestu među evropskim zemljama po visini poreskog opterećenja najnižih zarada. U izveštaju NALED-a ističe se i da je poreski sistem u Srbiji najmanje progresivan u Evropi, a problem bi se mogao rešiti uvođenjem progresivnijeg sistema oporezivanja rada, što bi smanjilo poresko opterećenje najnižih zarada.

Poresko opterećenje prosečne zarade u Srbiji je, tvrdi se u izveštaju NALED-a, nešto ispod evropskog proseka, ali i pored toga postoje dobri razlozi da se ono još smanji. Smanjenje poreskog opterećenja rada smanjuje jedinične troškove rada, što, opet, smanjuje troškove proizvodnje i čini srpske proizvode konkurentnijim i na domaćem i stranom tržištu. Takođe, smatraju privrednici okupljeni u NALED-u, smanjenje oporezivanja rada čini radnu snagu u Srbiji jeftinijom, što zapošljavanje dodatnih radnika čini privlačnijim te može pozitivno uticati na smanjenje velike nezaposlenosti u Srbiji.

Smanjenje troškova radne snage povećava konkurentnost Srbije u odnosu na druge zemlje kada je u pitanju privlačenje stranih investicija, a srpsko tržište, generalno, postaje privlačnije za strane investitore. Ocenjuje se i da bi smanjenje poreskog opterećenja rada znatno doprinelo smanjenju sive ekonomije, čije bi uvođenje u legalne tokove povećalo poreske prihode. U izveštaju se ističe da empirijska istraživanja u Srbiji, ali i drugim zemljama Istočne Evrope, ukazuju na to da je stepen utaje poreza i sive ekonomije najprisutniji kod skrivenih prihoda od rada, odnosno neregistrovane zarade. Smanjenje poreskog opterećenja rada učinilo bi izbegavanje plaćanja poreza i doprinosa manje privlačnim za poslodavce radnika koji nisu prijavljeni i za koje ne plaćaju nikakve doprinose i poreze, takozvani rad na crno, dok bi istovremeno bilo teže opravdati takvo postupanje gazde pred zaposlenima, koji zbog toga uživaju manje sadašnje i buduće beneficije. Izbegavanje plaćanja poreza i doprinosa na zarade bi tako postalo i društveno manje prihvatljivo.

Progresivno oporezivanje rada je najbolji način da se smanji poresko opterećenje najnižih zarada. NALED ukazuje na to da je u svim razvijenim zemljama glavni instrument progresivnog oporezivanja rada porez na zarade jer je kroz njega najlakše uvesti različite stope oporezivanja za različite nivoe primanja.

U sistem socijalnih doprinosa teško je uvesti progresivnost jer su oni predviđeni da budu proporcionalni, a ne redistributivni. Ukazuje se na to da sistem oporezivanja minimalne zarade zapravo destimuliše poslodavce da prijavljuju radnike jer treba više da plate za poreze i doprinose nego što je plata koju će zaposlenom dati na ruke. S druge strane, smatraju u NALED-u, mogao bi se otvoriti prostor za prijavljivanje radnika na fiktivno niske plate, što mnogi poslodavci već i rade, a radnicima na ruke isplaćivati neregistrovana primanja. Da bi se to sprečilo, nepohodno je pojačati rad nadležnih inspekcijskih organa.

LJ. Malešević

Dodatni prihodi za smanjenje „rupe” u budžetu

U NALED-u su svesni toga da bi država smanjenjem poreskog opterećenja rada napravila „rupu” u budžetu i da bi deficit, kao i javni dug, bio još veći, pa ističu da je zbog toga potrebno naći načina da se ta mera neutrališe, odnosno da nema negativan efekat. To bi značilo da bi moralo da se kompenzuje dodatnim prihodima od nekog drugog vida oporezivanja, a kao moguće rešenje NALED predlaže dodatno oporezivanje potrošnje, imovine, dobiti...