Na 550.000 firmi samo 500 inspektora

poručeno je na predstavljanju Akcionog plana.

– Ovo je ambiciozan cilj jer se i dan-danas najrazvijenije evropske države bore sa sivom ekonomijom, koja je kod njih 15 odsto BDP-a – izjavila je rukovodilac Centra za ekonomsku politiku pri Privrednoj komori Beograda Jelena Ivanković. – Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije i Akcioni plan koji ga prati, a koji je koncipirala Vlada Srbije, zajedno s NALED-om i USAID-om, prvi su organizovani i koordinisani sistemski korak kod nas u borbi protiv sive ekonomije.

Taj program je, kako je dodala, doprineo povezivanju svih institucija, od Poreske uprave, do ministarstava, inspekcije, samih privrednika, koji su nezaobilazna karika u suzbijanju sive ekonomije, i njihovom koordinisanom delovanju, pre svega u identifikovanju sive ekonomije, prepoznavanju njenih pojavnih oblika i u aktiviciji fiskalnog sistema i njegovom prilagođavanju za bolje suzbijanje te pojave.

– Kroz Akcioni plan planirano je i smanjenje fiskalnih i parafiskalnih nameta radi relaksacije okruženja za poslovanje, ali je neophodno da sve to bude praćeno jačanjem svesti i motivacije za poštovanje propisa i za legalno poslovanje – istakla je Jelena Ivanković, dodajući da je zadatak Privredne komore širenje prednosti legalnog poslovanja.

Borba protiv sive ekonomije je, kako je istakla, do sada bila ad hok, zasnovana na nekim represivnim merama koje su davale kratkoročne i ne tako dobre rezultate. Neophodno je, međutim, da ta borba bude dugoročna, sistemska, koordinisana i veoma dobro pripremljena, a društvu je, kako je istakla, potrebna promena poreske kulture, kao i vraćanje određenim pravilima ponašanja „koja smo zaboravili boreći se s nekim ekonomskim okolnostima koje smo imali, kao što su siromaštvo, i nedostatak drugih stvari”.

– Predvideli smo razne podsticaje za one koji tek počinju poslovanje, pošto je stopa preživljavanja novoosnovanih preduzeća vrlo niska. Tim predu-

zećima treba dati relaksaciju i osloboditi ih nameta, koje će plaćati kasnije, kad ojačaju na tržištu – navela je Jelena Ivanković.

Koordinator u Sektoru za kontrolu Poreske uprave Miroslav Đinović je ukazao na problem ograničenih kapaciteta te uprave, imajući u vidu 470.000 registrovanih poreskih obveznika, i cifru od tek 500 inspektora. Po njegovim rečima, u Srbiji ima oko 550.000 registrovanih i neregistrovanih poreskih obveznika, što je, kako je istakao, ogroman izazov za Poresku upravu i društvo.

Podizanje svesti građana o plaćanju poreza i stvaranje bolje poslovne atmosfere su, kako je naveo, od ključnog značaja, a takođe je neophodna i stimulacija za one koji poštuju poreske propise.

S. Gluščević

Fiskalni savet sumnjičav

Članovi Fiskalnog saveta su , međutim,  ocenili ovaj plan kao negativan i izrazili veliku rezervu po pitanju njegovog dometa.

Njima je čudno i što je na izradi strategije učestovao NALED, organizacija koja zastupa privatni interes. „NALED zastupa privatni sektor, nema ekspertizu za izradu ovakvog plana, odnosno to nije u skladu sa međunarodnom praksom“, reko je član Fiskalnog saveta Nikola Altiparkmakov koji ističe da u donošenju jedne takve ekspertize mora biti zastupljen javni interes.

On objašnajva da iskustva drugih pokazuju da je ključna izgradnja snažne Poreske uprave, a u našoj strategiji se predlaže zajednička odgovornost većeg broja državnih ustanova. Prema njegovim rečima, borba protiv sive ekonomije u narednim godinama zavisiće od sistemskih rešenja i izgradnji adekvatnih institucionalnih sistema, pre svega Poreske uprave.