Mlade najčešće školujemo za biro

tako da će trenutno 5.884 nezaposlena imati šansu da ove godine dođu do radnog mesta koje će ponuditi novi strani investitori koji najavljuju otvaranje pogona u ovom sremskom gradu. Međutim, problem nastaje što oni koji najavljuju da će ove godine tražiti radnike i otvarati radna mesta teško mogu da dođu do radne snage koja im je potrebna, jer nje jednostavno među nezaposlenima nema.

Filijala Nacionalne službe za zapošljavanje Sremska Mitrovica već je pripremila obuku za mesare, kako bi austrijski gigant “Gelinger” koji je kupio “ Mitros” mogao da dođe do radnika koji mu trebaju kako bi ova mesna industrija počela da radi punom parom. Obuka se priprema i za obućare, jer italijanska kompanija najavljuje otvaranje pogona za izradu obuće i već je iskazala potrebu za 600 radnika, a majstora za šivenje cipela za “Guči” i “ Pradu” nema. Ovakve probleme imaju i druge lokalne samouprave u Vojvodini i Srbiji, jer je iz godine u godinu sve očigledniji raskorak između obrazovne strukture nezaposlenih i onoga što je potrebno privredi. Prethodnih godina rađena su mnogobrojna istraživanja koja su ukazivala da je slaba veza između obrazovnog sistema i tržišta rada, što za posledicu ima neusklađenost između ponude radne snage i njene tražnje, ali je malo toga učinjeno kako bi se mladi usmeravali na zanimanja koja trebaju kao i ona koja će, u skladu sa najavama dolaska novih investitora trebati.

Na evidenciji nezaposlenih godinama “čame” fakultetski obrazovana lica, pa i magistri i doktori nauka, ali sa zanimanjima koja više nikom ne trebaju i koje je nužno usmeriti na struku koja Srbiji nedostaje i tako im omogućiti da umesto gubljenja godina života na evidenciji počnu da žive od svoje zarade.

Problem sa ponudom i potražnjom radne snage imaju i domaći poslodavci, jer je i njima teško da nađu kvalifikovanog radnika koji može odmah da radi samostalno. Po pravilu i oni, kao i strani investitori, prvo moraju da obučavaju radnike pa tek onda da ih uključe u proizvodnju, a to im se prema njihovoj računici ne isplati. Zbog toga su oni nedavno napravili “listu” zanimanja koja će im trebati u ovoj godini.

Na toj listi su stručnjaci za razvoj softvera, od projektanata do analitičara, ali i mašinski inženjeri, šivači tekstila, zavarivali i rezači plamenom, monteri, armirači, komercijalisti i trgovinski zastupnici. Visoko mesto na listi zauzimaju i vozači teških teretnih vozila i kamiona koji nedostaju ne samo Srbiji već i svim evropskim državama, mada je teško poverovati da takvog profila nema na evidenciji nezaposlenih.

Da je đavo odneo šalu i da se mora ozbiljno shatiti problem koji je već dugo prisutan u Srbiji , kao i da se mladi više ne smeju školovati za biro rada već za konkretno radno mesto, shvatili su i nadležni državni organi i latili su se posla da to promene. Ministar za rad, zapošljavanje, boračku i socijanu politiku Aleksandar Vulin ovih dana poručuje da je ovo vreme veština i da se tako mora i raditi kako bi se stopa nezaposlenih znatno smanjila.

- Ove godine država je obezbedila značajna sredstva za obuke koje treba da pomognu brže zapošljavanje nezaposlenih. U tu svrhu iz budžeta je opredeljeno 970 miliona dinara. Međutim, to su sredstva koja su opredeljena za ljude koji su već prošli vid formalnog obrazovanja, najčešće srednjoškolsko.To nam govori da obrazovni proces nije prilagođen potrebama privrede. Zato je jedan od prioriteta da zajedno sa Ministarstvom prosvete konačno počnemo da kreiramo obrazovnu politiku tako da obuke prilagodimo zahtevima privrede – istakao je Vulin dodajući da je ovo vreme veština u kojem poslodavci traže da njihovi radnici budu stvarno osposobljeni i znaju da rade, pa će onda biti i spremni da to znanje i plate.

Prema rečima Zorana Martinovića, direktora Nacinalne službe za zapošljavanje, u prošloj godini prerađivački sektor, trgovina na malo i pojedine grane uslužne delatnosti iskazali su najveću tražnju za novim radnicima.

- Velikom broju nezaposlenih nedostaju određena znanja i veštine koje poslodavci traže. Zato postoje zahtevi za pojedinim kraćim obukama ili prekvalifikacijama, što NSZ kroz svoje programe i radi. Rezultati ankete poslodavaca o profilima radnika koji im trebaju biće dostupna svima koji kreiraju kako upisnu tako i sve druge politike koje se odnose na sticanje dodatnih znanja i veština. Postoji trend veće tražnje onih koji poseduju znanja vezana za informatčke tehnologije, ali i zanatlije poput zavarivača, bravara, zidara, pekara, poslastičara – rekao je Martinović.

Čest je slučaj, naglašava Martinović, da i posle završene škole mladi ljudi izlaze na tržište rada bez odgovarajuće prakse, samo sa teorijskim znanjem . Zbog toga, smatra on, proces dualnog obrazovanja može premostiti jaz između potreba poslodavaca i znanja koja se stiču u školama.

Ljubinka Malešević

Hiljadu kompanija već zna kakva im radna snaga treba

Nacionalna služba za zapošljavanje i Privredna komora Srbije potpisale su sporazum koji definiše na koji način će se obezbediti radna snaga potrebna privredi. Predsednik PKS Marko Čadež tvrdi da će uskoro biti završen nacrt zakona o dualnom obrazovanju, kao i da je preko 1.000 kompanija do sada definisalo svoje potrebe za kadrovima i načine na koje bi učestovali u programu obezbeđivanja kvalifikovanih radnika.

Prethodnih godina rađena su mnogobrojna istraživanja koja su ukazivala da je slaba veza između obrazovnog sistema i tržišta rada, što za posledicu ima neusklađenost između ponude radne snage i njene tražnje.