Milijarde mrtvog kapitala stoje, a javni dug raste

 saopštio je RDI, uneto je ukupno 551.946 jedinica, ali je utvrđeno i da su neke nepokretnosti evidentirane više puta. Ukupna površina popisanih nepokretnosti je oko sedam milijardi kvadratnih metara, a knjigovodstvena vrednost te imovine je 683 milijarde dinara. Ta vrednost je nerealna, ustvrdila je državna revizorka Svetlana Toma Anokić, tvrdeći da je za svega 20 odsto tih nepokretnosti upisana revalorizovana imovina.

– Ti podaci dovode u situaciju da se pitate kako neko može upravljati i raspolagati nekom imovinom, pogotovo kako da ostvari prihode, ako ne zna šta ima – istakla je Svetlana Toma Anokić.Ipak, Srbija će za godinu, tačnije do februara 2017, morati da zna šta ima i kolikom državnom imovinom raspolaže. Po knjigovodstvenoj vrednosti, ocenjuje v. d. direktora Republičke direkcije za imovinu Jovan Vorkapić, državna imovina vredi oko sedam milijardi evra. Dodaje da je ubeđen u to da po tržišnoj vrednosti vredi i više od 14 milijardi evra.



Ukoliko su Vorkapićeve procene tačne – a nema spora da je njegova ocena da se državna imovina godinama razvlači kao Alajbegova slama tačna – kao logično postavlja se pitanje zašto Srbija u vreme velikih finansijskih problema nije barem deo tog mrtvog kapitala pretvorila u buyetske prihode i naplatila sve ono što se naplatiti može ili pak prodala ono što joj više ne treba i što zjapi prazno ili kod nekog nepoznatog korisnika.

Jer, čak i da državna imovina vredi 14 milijardi evra – a mnogi tvrde i mnogo više – a javni dug Srbije u ovom trenutku je 25 milijardi, jasno je da bi se samo racionalnim iskorišćavanjem državne imovine on mogao smanjiti za više od polovine, što bi omogućilo i ekonomiji Srbije da lakše diše, a građanima da imaju više nade u bolju budućnost.



Ekonomista Saša Đogović objašnjava za „Dnevnik” da je to problem koji ovu državu, ali i sve iz regiona, muči već nekoliko decenija, dodajući da je za njegovo nerešavanje kriva politička elita.– Imamo mrtav kapital koji se mora staviti u tržišnu funkciju da bi građani cele Srbije imali koristi od državne imovine – kaže Đogović. – To što ona tako stoji, potpuno van tržišnih tokova već duži period, govori samo o neodgovornosti političkih elita koje nisu napravile popis te imovine niti znaju kako se ona danas koristi. S druge strane, nisu znale ni da je komercijalizuju da bi donosila profit, a ne stajala kao mrtav kapital od kojeg građani ove države nemaju nikakvu korist.



Novac koji bi se mogao dobiti prodajom državne imovine, ocenjuje naš sagovornik, trebao bi nam za mnogo štošta, počev od poboljšanja uslova obrazovanja i zdravstva do vraćanja javnog duga.– Imamo mnogo problema, a obrazovanje i zdravstvo su najznačajniji stubovi na kojima se temelji razvoj celog društva. Takođe, taj kapital bi se mogao staviti na raspolaganje investitorima jer, ako oni kupe nepokretnosti, nešto će napraviti pa će zapošljavati ljude, plaćati poreze, puniti budžet.

Kako su se pare mogle direktno slivati u buyetsku kasu, tako bi se i indirektno moglo imati koristi od rešavanja pitanja državne imovine. Drugim rečima, kroz rešavanje tog pitanja mogli bismo rešiti podizanje nivoa konkuretnosti cele srpske ekonomije i jačanje buyeta na održivim nogama, a ne na nekim zaduženjima i kreditima – zaključuje Đogović.



LJ. Malešević

 

Prihodi lane deset miliona evra



Prošle godine prihodi Direkcije za imovinu iznosili su 1,2 milijardu dinara, odnosno nešto više od deset miliona evra, od čega je oko 6,5 miliona dobijeno od zakupa.

– U prethodne dve godine uvećali smo naplatu oko 20 odsto. Sve smo uplatili u buyet jer mi ne zadržavamo ništa osim troška za plate, za koje izdvajamo oko pola miliona evra godišnje – objasnio je Vorkapić.