Menja se zakon o privrednim društvima Srbije
Otkako je tranzicija u Srbiji na sceni, nagledali smo se brojnih protesta. Među onima koji su raznim blokadama na ulici tražili pravdu su i mali akconari. Tada smo mogli često da vidimo na je pravda na njihovoj strani, ali ne i zakon. Trenutno su pod pritiskom mali vlasnici deonica „Energoprojekta”.
Mali akcionari bi uskoro mogli imati više šansi da zaštite svoja prava: najavljena je izmena Zakona o privrednim društvima. On će se harmonizovati sa sličnim propisima u Evropskoj uniji, a jedna od izmena koje se najavljuju je i bolja zaštita malih akcionara po modelu EU.
Njih u Srbiji sada ima oko dva miliona. Da bi bili zaštićeniji nego danas, treba da se drugačije reguliše način odlučivanja na skupštinama akcionara jer kod nas vlasnik koji ima 51 odsto u svom portfelju upravlja kao da mu pripada sto odsto svih deonica.
Šta to treba da se promeni pa da pri svakoj velikoj privatizaciji ili preuzmanju gde i oni učestvuju mali akcionari nemaju utisak da su opet izigrani?
O tome Branislav Jorgić iz brokerske kuće „Jorgić” kaže da je više problema s kojima se danas susreću mali akcionari i veliki deo njih ne odnosi se na izmene zakona.
"Smatram da ni zakon koji je sada na snazi nije loš. Više je problem u primeni nego u njegovim članovima. Kada bi se dosledno i efikasno primenjivao, odnosno kada bi nadležni, a posebno Komisija za hartije od vrednosti, to dosledno činili, bilo bi bolje. Drugi problem su sami mali akcionari, koji su neobrazovani pa su često podložni raznim glasinama i reaguju impulsivno i kada to nije potrebno, pa čak nije ni u njihovom interesu", kaže Jorgić.
Osim pomenutog Zakona o privrednim društvima, tu materiju regulišu i zakoni o tržištu kapitala i o preuzimanju akcionarskih društava.
Jorgić objašnjava da jedna od izmena svakako treba da se odnosi na odlučivanje i uprvaljanje – umesto natpolovične većine, trebalo bi da bude dvotrećinska. Tada bi mali akcionari imali više šansi da odlučuju o prodaji, reinvestiranju i drugim pitanjima vezanim za sudbinu kompanije čiji udeo u vlasništvu imaju.
"Imamo tu raznih situcija. U pojedinim kompanijama se dešava da većinski vlasnik izvuče dividendu pre nego što se ona prikaže pa mali akcionari ostanu kratkih rukava. S druge strane, i njihovi interesi nisu često jedinstveni: pojedini bi da dobit reinvestiraju, dok bi drugi da je podele. Uz dvotrećinsku većinu bi više malih akcionara učestovalo u donošenju odluka", kaže Jorgić.
Nisu sve muke malih akcionara posledica loših propisa, njihove primene ili zakulisnih radnji.
"Pojedine kompanije loše posluju, kod drugih su pak tržišni uslovi nepovoljni i to doprinosi da nema dobiti ni za male, a ni za velike akcionare", objašnjava Jorgić.
Naruku malim akcionarima ne ide ni činjenica da je kod nas tržište kapitala slabo razvijeno. Vlasnici većih i srednjih preduzeća nisu zainteresovani za to da novac traže na berzi preko ulagača. Od države dobijaju subvencionisane kredite te dodatna sredstva za svako radno mesto. Zato kapital koji im je potreban ne prikupljaju na berzi.
Očigledno sam propis, ma kako ga dobro skrojili, bez razvoja neće doneti prevelike promene.
Bilovo je tri odsto
Kompanija „Majkrosoft” poznata je širom sveta. Kada se pomene, svi pomisle na osnivača Bila Gejtsa. Ali on je danas vlasnik akcija tek tri odsto multinacionalnog čeda koje je osnovao. Sve ostalo čine mali akcionari koji su razasuti širom sveta. Baš ta kompanija je dokaz da nije bitno koliko ima vlasnika već kako se njome upravlja. „Majkorosoft” je drugo ime za uspeh i tu nema dileme.
D. Vujošević