Mašina seje, ore, đubri... a fabrike nezainteresovane 

 Štedi trud, vreme i gorivo, a ne narušava stukturu oranica.

Mandić je prototip napravio 1996. i od tada osvajao nagrade, od kojih je najnovija prva nagrada osvojena na ovogodišnjem Sajmu invacija u Nju Delhiju, u Indiji.

„Mašina istovremeno radi više opreracija: priprema zemlju za setvu, seje, đubri u jednom prohodu, ali sam patentirao više delova različitih veličina pa tako ratarska mašina može istovremeno da ore u jednom prohodu od dve do šest brazda - kaže Mandić. – Razgovaram sam s više potencijalnih proizvođača, ali, čini mi se da je uvoznički lobi jak, premda ne treba isključiti ni ovdašnji mentalitet koji teško prihvata novine, držeći se strogih pravila u poljoprivredi prenošenjem znanja s kolena na koleno.“

On kaže da je radio na usavršanju patenta i za to dobijao najviše ocene i od profesora Poljoprivredniog fakulteta u Novom Sadu, među kojima ima i oni koji su na patentu magistrirali.

„Pre neku godinu sam sklopio ugovor s novosadskom fabrikom „Jugodent“, ali od posla nije bilo ništa jer je nekadašnji gignat u mašinskoj industriji na izdisaju. Pokušao sam patent da prodam svojevremeno i nemačkom „Lenkenu“, ali mi je odgovoreno da imaju velike poslove u Aziji i Africi pa da zbog toga nisu zainteresovani. I nisam im se više obraćao, ni njima, a ni domaćim fabrikama, jer su naši proizvođači svi manje-više bez obrtnih sredstava, a finansijski ni ja ne mogu da ih pomognem“,  naglašava Mandić.

Po njegovim rečima, kada je 1996. godine izradio prvi prototip – kombinovanu ratarsku mašinu s dvobrazdnim plugom – i počeo njome da radi bio je iznenađen.

„ Mašina je u jednom prohodu mogla da poravna površinu zemljišta i čak i da poseje usev. Pokušao sam da obrađujem i površine s malo više korova i njive gde je preostalo više žetvenih ostataka, i mašina se nije zagušila, iako je biljna masa bila veća. Ukoliko je pak zemlja suva, moj pronalazak manje praši u odnosu na druge klasične mašine za pripremu zemljišta pa je zato zaštita na radu na višem novou jer traktorista manje guta prašinu – naglašava Mandić. – Sve te pogodnosti dodatno se uvećavaju ukoliko se izaberu vremenski uslovi za obradu zemlje kada je vlažnost zemljišta najpovoljnija.“

Opisujući kako mašina radi, pronalazač Mandić kaže da prvo plug ore, da posle pluga dolaze, prvo veći pa manji valjak, koji sitne grudve i utiskuju biljnu masu u zemlju, i da je pozadi i sejačica.

Ušteda po hektaru stotinu evra

Mandić kaže da bi, ukoliko dođe do serisjke proizvodnje, najveća mašina, u zavisnosti od veličine, trebalo da košta na tržištu od oko 4.000 evra do oko 20.000 evra u dinarima.

„Novac bi se kupcima brzo povratio jer je ušteda po hektaru zbog višestrukih operacija istovremeno znatna. Moja računica kaže da paori koji obrađuju više desetina hektara, mogu uštedeti po stotinu evra po hektaru samo za setvu, ne računajući prinos i kvalitet roda“, navodi Slavko Mandić.

„Utisnuti ostaci se u vlažnijem sloju brže razlažu, pri čemu se oslobađaju biljna hraniva. Naravno da tome doprinosi i mikrobiološka aktivnost zemljišta. Za obrtanje valjaka nije potreban motor već se valjci okreću vučom“, navodi Mandić, i skreće pažnju na to da je u tome velika prednost jer se mašine češće kvare baš na prenosnom mehanizmu pa su vučom gubici energije manji.

Zato je, naglašava Mandić, siguran u to da bi fabrička proizvodnje kombinovane ratarske mašine bila od pomoći ukupnoj poljpoprivredi.

„To bi bio lek, ne samo za poljoprivredu već i za celu privredu, u odnosu na subvencije“,  kaže pronalazač mašinski inženjer Stanko Madnić.

Z. Delić