Manje mladih bez posla  jer ih je sve manje i manje

Pad zaposlenih znatniji je u neformalnoj sferi - gde ih je za 66.600 manje, i to pre svega u poljoprivredi, zbog smanjenog obima sezonskih radova. Pad zaposlenosti negativno se odrazio na nezaposlenost i neaktivnost, a to je uticalo na povećanje stope nezaposlenosti za 1,5 procentnih poena i stope neaktivnosti za 0,5 procentnih poena.

Ovom anketom dobijeni su odgvori na različita pitanja - od godina starosti zaposlenih i nezaposlenih, formalnog i neformalnog zaposlenja... Rezultati pokazuje da je, u poređenju s prvim kvartalom prošle godine, značajno smanjena nezaposlenost - jer je nezaposlenih manje 149.300 i stopa nezaposlenosti je smanjena za 4,4 procentna poena. Formalna zaposlenost povećana je za 99.400 i to uglavnom u prerađivačkoj industriji i uslugama smeštaja i hrane, dok je stopa neformalne zaposlenosti niža za 1,3 procentna poena.

Anketom je bilo obuhvaćeno oko 14.850 domaćinstava, anketirano ih je 11.915, odnosno odgovor je dobijen od 28.730 osoba starosti 15 i više godina. Inače, anketa o radnoj snazi je najobuhvatniji i jedini međunarodno uporedivi instrument za praćenje kretanja na tržištu rada, kojom se registruju demografske i socioekonomske karakteristike stanovništva starijeg od 15 godina. Glavni cilj ove ankete je ocenjivanje obima radne snage, odnsono zaposlenog i nezaposlenog stanovništva, pri čemu se pod zaposlenošću podrazumeva rad i u formalnom i u neformalnom sektoru.

Podaci o zaposlenosti, nezaposlensoti i aktivnsoti mladih ljudi trebalo bi da zabrinu nadležene. Naime, zabeležen je pozitivan trend povećanja zaposlenosti i smanjenja nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godine, ali smanjenje stope nezaposlenosti za 7,1 procentni poen, u odnosu na isti period prošle godine, nažalost nije samo rezultat smanjenja broja nezaposlenih, već i negativnog demografskog trenda i, posledično, sve manjeg populacije uzrasta od 15 do 24 godine.

Povećan je i udeo mladih između 15 i 24 godine koji niti rade niti su u bilo kakvom sistemu obrazovanja u ukupnoj populaciji i to za 2,2 procentna poena u odnosu na prethodni kvartal i iznosi 18,7 odsto. Kod onih starih od 15 do 29 godina starosti ova stopa je 24,2 odsto, što praktično znači da gotovo četvrtina mladih tog uzrasta predstavlja neiskorišćeni ljudski resurs, i sa aspekta rada i sa aspekta obrazovanja.

S druge strane, polovina novozaposlenih u istom periodu su osobe starije od 55 godina, dok je nezaposlenost najznačajnije smanjena u kategoriji od 25 do 44 godine. U periodu od prvog kvartala prošle godine do prvog kvatrala ove, i rast zaposlenosti i pad nezaposlenosti, gotovo u celosti, zabeleženi su u Beogradskom regionu i Vojvodini, dok je u južnoj i istočnoj Srbiji povećana neaktivnosti stanovništva.

Stopa zaposlenosti za stanovništvo starosti 15 i više godina iznosi 44,2 odsto, pri čemu je stopa zaposlenosti kod muškaraca 51,5 odsto, a kod žena 37,5 odsto. Najveća stopa zaposlenosti je u Beogradskom regionu - 46,6 odsto, zatim u Šumadiji i zapadnoj Srbiji - 45,7 odsto. U Vojvodini je ova stopa 43,5 odsto, a najnižu vrednost ima u južnoj i istočnoj Srbije - 40,7 odsto.

Stopa neformalne zaposlenosti niža je i u odnosu na prethodni kvartal i u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Ova stopa na nivou svih delatnosti iznosi 19 odsto, pri čemu dve trećine neformalnog sektora čini zaposlenost u poljoprivrednim delatnostima.

Stopa nezaposlenosti za stanovništvo starosti 15 i više godina iznosi 14,6 odsto, a procenat je veoma sličan za muškarce i žene - oko 15 odsto. Po regionima, ova stopa je najveća u južnoj i istočnoj Srbiji - 17,2 odsto, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji iznosi 14,7 odsto, u Vojvodini je 13,6 odsto, a najniža stopa nezaposlenosti je u Beogradskom regionu - 13,2 odsto. .

D. Mlađenović