Mali proizvođači rakije uskoro izlaze iz "sive zone"

i izađu iz sive zone, izjavila je ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević.

"Do sada fizička lica nisu mogla legalno da budu uključena u proizvodnju i promet rakije. To će moći da urade bez komplikovane procedure", rekala je ministarka u Skupštini Srbije obrazlažući predlog zakona.

Predloženi zakon dozvoljava promet jakih alkoholnih pića između svih subjekata na tržištu kada je jako alkoholno piće i destilat predmet dalje dorade i prerade.

Po sadašnjem zakonu proizvodnjom i prometom rakije mogla su da se bave samo pravna lica odnosno registrovane firme, dok novi zakon predviđa da registrovano seosko domaćinstvo može legalno da plasira rakiju na tržište, ali posredstvom neke firme koja se bavi doradom i predadom rakije.

Prema rečima, ministarke, nova zakonska rešenja su usmerena ka pojednostavljivanju pravila za registraciju proizvođača i samu proizvodnju.

Proizvođači jakih alkoholnih pića u Srbiji ubuduće će moći da se bave tom delatnošću uz jednostavnije uslove i manje troškove, kao i da budu konkurentniji na stranim tržištima.

Bogosavljević - Bošković je istakla da će fizička lica moći legalno da iskoriste svoje potencijale za proizvodnju rakije i tako da doprinesu privrednom razvoju Srbije.

Zakon predviđa liberalizaciju uslova za proizvodnju jakih alkoholnih pića, što će dovesti do smanjenja troškova proizvodnje i samim tim do povećanja broja registrovanih proizvođača.

Fizičkim licima će biti omogućena proizvodnja sirovina za jaka alkoholna pića, pri čemu će samo registrovani proizvođač moći da plasira na tržište jaka alkoholna pića za neposrednju ljudsku potrošnju.

Ministarka je istakla da skoro svaka kuća u ruralnoj sredini u Srbiji ima voće i pravi rakiju, kao i da se najviše pravi šljivovica.

Prema njenim rečima, registrovani proizvođači su ove godine proizveli  22,5 miliona litara voćnih rakije, a najviše u rasinskom i šumadijskom orugu.

Kako kaže, ukupne površine pod zasadima voća u Srbiji iznose oko 169.000 hektara, sa prosečnom proizvodnjom godišnje od oko 1,5 miliona tona voća, a prvo mesto zauzima šiljiva sa 39,5 miliona stabala koja se uzgajaju na oko 78.000 hektara.

Ona je rekla da zasadi šljive čine oko 46 odsto od ukupne površine svih voćnih zasada, da proizvodnja šljive iznosi na godišnjem nivou 400 do 450 hiljada tona, kao i da se čak 75 odsto upotrebi za proizvodnju rakije.

Bogosavljević - Bošković je navela da Srbija ima dugu tradiciju u proizvodnji rakije i da, na primer, ima autohtone vrste šljive - dragačevku, požegaču, crnošljivu i druge, ali i savremene poput čačanske rodne, čačanske lepotice...

Ona je kazala da, na primer, popularna šljivovica najviše proizvodi u Zapadnoj Srbiji, dok je Istočna Srbija poznata po travaricama, a Vojvodina po dunjevači i kajsijevači.

"Želimo da pomognemo malom proizvođaču, da ostvare prihod, ovaj zakon uvodi i pravila koja su precizna i jasna kada je reč o  geografskoj oznaci tako da će srpska rakija biti prepoznatljivija na tržištu i biti ravnopravan takmac sa rakijama u okruženju", rekla je ministarka novinarima.

Ona je istakla i da se uvodi jedinstvena kategorizacija jakih alkoholnih pića, sa 47 katoegorija, kao i nova pravila deklarisanja.

Ministarka je izrazila očekivanje da će veliki broj fizičkih lica uskoro postati i sami registrovani proiizvođači, zbog sniženih troškova registracije, s obzirom da će registracija koštati svega nekoliko hiljada dinara.

Cilj novih zakonskih rešenja je da se smanji nivo sive ekonomije i poveća broj registrovanih proizvođača, uz maksimalno uvažavanje parametara kvaliteta i bezbednosti proizvoda.

Srbija će novim zakonom postići harmonizaciju sa evropskim propisima u toj oblasti, a geografska oznaka će biti regulisana na potpuno novi način.

Vlada podseća da je do donošenja Zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima 2009. godine bilo registrovano 2.048 proizvođača, a da je on dozvoljavao promet rakije u rinfuznom stanju samo između registrovanih proizvođača, čime je veliki broj fizičkih lica koji rakiju proizvode za sopstvene potrebe ostao van sistema legalnog prometa i bez mogućnosti da je legalno prodaju registrovanim proizvođačima u situacijama kada njihova proizvodnja premašuje sopstvene potrebe.

(Tanjug)

Poslanici pomirljivi kada je reč o rakiji

Poslanici u Skupštini Srbije složili su se danas da je Predlog zakona o jakim alkoholnim pićima korak napred, jer će omogućiti malim proizvođačima da legalno prodaju rakiju, ali je opozicija izrazila sumnju kako će se taj zakon primenjivati u praksi.

Borko Stefanović iz DS je rekao to još jedan u nizu zakona u kome su prepisane direktive i praksa EU.

"U velikoj meri ovaj zakon prati ono što je moderna praksa u Evropi i naravno da je to u velikoj koliziji sa onim što se dešava kod nas. U suštini zakon na neki način pokušava da valorizuje ono što, inače, postoji. Nisam siguran da je ijedan zakon za ove tri godine uspeo", rekao je Stefanović.

Kako je naveo, videćemo šta će praksa pokazati, a ona obično pokazuje da se zakoni donose a slabo primenjuju.

Zoran Antić iz SNS je kazao da skoro Skupština nije imala na dnevnom redu tako dobar zakon, jer je „životan, ima jednostavna i elegantna rešenja”, koja će pomoći da taj sektor zaživi.

On je kazao da se menja zakon iz 2009. godine koji je bio loš i smanjio broj proizvođača jakih alkoholnih pića, pa se veliki deo prometa obavlja na sivom tržištu.

Antić je naveo da donošenje novog zakona čeka oko 300.000 proizvođača voća u Srbiji, s obzirom da prethnodni nije omogućavao poljoprivrednim proizvođačima da legalno prodaju rakiju, tako da će novi zakon povećati prihode od poreza i doprineti razvoju te grane privrede.

Lider Nove stranke Zoran Živković je kazao da je Predlog zakona o jakim alkoholnim pićima dobar i „primer da ova vlada može da predloži jedan solidan zakon za usvajanje”.

On je naveo da taj zakon primenjuje norme evropskog zakonodavstva koje na savremen način tretiraju proizvodnju, promet, distribuciju, prodaju alkoholnih pića.

- To je jedan dobar korak napred, niko ne reklamira alkoholna pića, ali ako postoji kao deo robe u prometu onda ga treba definisati na kvalitetan način. Imamo nekoliko amandmana i ako budu usvojeni glasaćemo za taj zakon”, poručio je Živković.

Dragan Jovanović iz Nove Srbije je, takođe, rekao da je zakon veliki korak napred i da će puno značiti seljacima, ali je zapitao Ministarstvo poljoprivrede kada će biti isplaćene zaostale subvencije poljprivrednim proizvođačima.

On je dodao da bi trebalo razjasniti neke odredbe predloga zakona koje predviđaju da fizička lica mogu da prodaju rakiju preko posrednika - registrovane firme ukoliko zadovolje svoje potrebe odnosno da prodaju višak rakije.

Arpad Fremond iz SVM je podsetio da je zakon iz 2009. ukinuo pojam fizičkog lica kao proizvođača rakije, pa je veliki broj njih ostao van sistema, dok će novi zakon će povećati broj proizvođača rakije.

On je dodao da je važno i to što se uvodi sertifikaciono telo za oznaku geografskog porekla.

Dušan Milisavljević iz DS je, sa druge strane, predložio državi da povede ozbiljnu nacionalnu kampanju protiv alkohola, kako bi se jasno stavilo javnosti do znanja na njegove štetne posledice po zdravlje i društvo.

Miletić Mihajlović iz SPS je naglasio da taj zakon na jedinstven način reguliše proizvodnju i promet alkoholnih pića.

- Srbija je plodno mesto za šljivu, jabuku, krušku i svakako je  prepoznatljiva u svetu po proizvodnja voća i rakije koja je vrhunskog kvaliteta. Naša pića mogu da budu veoma konkurentna i korisna za srpsku privredu, naglasio je Mihajlović.

Predloženi zakon dozvoljava promet jakih alkoholnih pića između svih subjekata na tržištu kada je jako alkoholno piće i destilat predmet dalje dorade i prerade.

(Tanjug)