Lubek: I firme da doprinesu smanjenju udela loših kredita

koji prelazi 20 odsto ukupno odobrenih pozajmica, mogla da rešava tako što bi u firmama zaživela praksa dobrovoljnog finansijskog restrukturiranja.

Lubek je, u izjavi Tanjugu, objasnio da je udeo nenaplativih kredita (NPL) veći od 20 odsto veliki problem, jer demotiviše banke da nastave da pozajmljuju.

Delom su, kako je objasnio, banke i same za to krive, jer su u periodu pre krize bile previše agresivne, davale su kredite po nižim standardima, a zatim se dogodilo da krediti u docnji stoje dugo.

"Deo problema je i neprikladna regulativa po tom pitanju, posebno kada ima više kreditora, primera radi, u jednoj firmi, pa je teško da se usklade kako da zatvore kolateral", navodi Lubek.

On je ukazao i na projekat na kojem IFC radi sa ministarstvima privrede i pravde, a koji je namenjen tome da se pokuša izmena pojedinih zakona, kako bi se, makar na papiru olakšalo restrukturiranje ili likvidacija kompanija.

"Ako bi restrukturiranje ili likvidacija išli brže i bolje, smanjio bi se i problem visokog udela NPL-a. Ali vodite računa o tome da nikad nije dovoljno da to izgleda dobro na papiru, već ti zakoni moraju i da se primene u praksi", rekao je on.

Lubek je podsetio da je vlada već usvojila Strategiju za rešavanje NPL-ova na leto prošle godine, a u oktobru je propisima omogućeno i dobrovoljno restrukturiranje.

"Ima tu još mnogo posla, pre svega na podizanju svesti o prednostima dobrovoljnog restrukturiranja. Kad individualna kompanija ima problem, oni to baš ne reklamiraju, već informacije čuvaju za sebe sve do poslednjeg trenutka kada su prinuđeni da nešto kažu. A tada je obično već kasno", rekao je Lubek i dodao da je daleko bolje za firme da same shvate da imaju problem dok je on i dalje mali i lakše rešiv.

"Ako imate mali problem, poslednje što banka hoće jeste da vas otera u bankrot i da zatvori kolateral. To ni bankama ne ide u prilog i nije im to cilj. Bolje je i za banke i za preduzetnike da se dogovore, da naprave restrukturiranje duga kako bi kompanija preživela", objasnio je on.

Drugi deo je, kako je rekao, rad sa sudijama i administratorima stečajnog postupka, a za to bi trebalo da postoje specijalizovane osobe, a ne univerzalni stručnjaci za brojna pitanja.

Lubek je istakao da nije sve ni do banaka, već ima posla u tom smislu i za mala i srednja preduzeća. I oni, ukoliko žele lakše da dođu do kredita moraju da rade na tome da uvedu korporativno upravljanje, transparentnije finansijsko izveštavanje...

"Ako idu u banku sa dobrim biznis planom, nema razloga da ne dobiju kredit. Bankama je posao da kreditiraju", konstatovao je Lubek.

IFC je inače članica grupacije Svetske banke koja se bavi razvojem privatnog sektora, a od kad je u Srbiji, od 2001. godine, za podršku prvatnog sektora i ekonomije investirala je 2,1 milijardu dolara. IFC pruža i savetodavne usluge.

(Tanjug)