Lane zaposleno 60.000 ljudi, a 2016. možda bude i više

u proteklih petnaest godina to se ipak nije ostvarilo. Jedino su 2006. godine strane investicije iznosile 3,242 milijarde evra, dok su svih ostalih godina bile znatno manje, čak i 15 puta od te rekordne godine. Naime, godinu kasnije, 2007, strana direktna ulaganja u Srbiji iznosila su 1,488 milijardu evra, 2008. su bila 1,590 milijardu, 2009. dostigla su 1,304 milijardu, da bi 2010. godine bila 830 miliona evra.

Od te godine, kada su strana direktna ulaganja u Srbiju pala na ispod milijardu evra godišnje, teško je bilo i približiti se 2006. godini, odnosno investicijama većim od tri milijarde evra godišnje. U 2011. strane direktne investicije bile su 1,798 milijardu, ali su zato godinu kasnije bile svega 232 miliona evra. Pre tri godine, 2013, direktna strana ulaganja u Srbiju porasla su na 750 miliona evra, odnosno bila su tri puta veća nego prethednu godinu, ali i dalje daleko, daleko manja od potrebe i plana.

U 2014. godini strane direktne investicije iznosile su 1,222 milijardu evra, a lane 1,8 milijardu. Planirano je da ove godine direktne strane investicije premaše dve milijarde evra, ali je već sada izvesno da, čak i ukoliko se taj plan ostvari, to neće biti dovoljno za povećano zapošljavanje koliko je državi potrebno da bi se znatno smanjio broj nezaposlenih. Jer, po podacima Ministarstva privrede, na ukupan iznos prošlogodišnjih stranih investicija od 1,8 milijardu evra zaposlilo se oko 60.000 ljudi. Ta brojka nije mala, ali i pored toga je na evidenciji NSZ-a više od 750.000 nezaposlenih. Međutim, da bi toliko nezaposlenih došlo do posla, država je na uložena strana ulaganja dodelila iz republičke kase oko 420 miliona evra podsticaja. Drugim rečima, gotovo sve značajnije strane investicije u Srbiji privučene su uz državne subvencije za zapošljavanje radne snage. Samo tokom prošle godine izdvojeno je oko 98,4 miliona evra za 23 investitora po osnovi subvencije radnih mesta. U Ministarstvu privrede ističu da politika podsticaja nije srpski izum, već da je to praksa koju koriste mnoge evropske zemlje kao što su Slovačka, Mađarska, Češka, Španija, Irska i druge jer se to pokazalo kao jedini način da se reši pitanje nezaposlenosti i obnovi ekonomija.

U doba globalne ekonomske krize, direktne investicije smatraju se faktorom privrednog rasta i predstavljaju oblik stalnih tokova kapitala za koje se zemlje otvoreno nadmeću. Motiv investitora za dolazak na neko tržište nisu poreski podsticaji i pojedinačne mere države preduzete u privlačenju investicija već i dobijanje državnih subvencija za zaposlene. Državne subvencije za radna mesta, od 2.000 do 10.000 evra, važne su za privlačenje stranih investitora, ali zahtevaju i strogu državnu kontrolu da bi zaista nezaposleni dobili i sačuvali radno mesto, ali i redovno primali platu. Zbog toga je od prošle godine Ministarstvo privrede uvelo detaljnu kontrolu, koja ranije nije postojala, za svaku državnu subvenciju dodeljenu stranim i domaćim investitorima.

LJ. Malešević

Dnevna kontrola

Ministarstvo privrede sprovodi dnevnu kontrolu dodeljene državne pomoći, a prošlogodišnji rezultat pokazuje da za to ima i te kako razloga. Naime, lane su raskinuta 94 ugovora zbog toga što ili nisu poštovane ugovorne obaveze ili su nedostajale važeće bankarske garancije. Kontrola se ostvaruje tako što se redovno prati obaveza zaposlenja preko Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, a iznos ulaganja je dužan da potvrdi ovlašćeni nezavisni revizor, pri čemu je najvažnije da se prilikom isplate svake tranše dostavi važeća bankarska garancija koja garantuje eventualni povratak novca. U slučaju da dođe do raskida ugovora, isplaćeni novac se vraća u buyet aktiviranjem bankarske garancije, a korisnik takođe duguje i zakonsku zateznu kamatu.