Kovačević: Srpski budžet za sedam meseci prešao u zonu suficita
U jednoj godini je taj deficit smanjen sa nivoa od preko 6,6 odsto BDP-a na nivo od 3,7 odsto BDP-a, a i ove godine je takođe neočekivano u prvih sedam meseci postignut rezultat koji garantuje da ćemo na kraju godine registrovati deficit budžeta i deficit konsolidovanih javnih finansija daleko niži od planiranih (sa 122 odnosno 164 milijarde dinara), kaže u razgovoru za “Dnevnik” ekonomista Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku dodajući da je u prvih sedam meseci ove godine srpski budžet prešao u zonu suficita.
Kojim putem srpska ekonomija mora da nastavi da bi se do 2018. godine ispunili zacrtana zadaci koji će svim našim građanima obezbediti bolji život?
– Da bismo dostigli ciljeve zacrtane u Fiskalnoj strategiji i Programu ekonomskih reformi, a to su trajna konsolidacija javnih finansija odnosno održivost javnog duga i održiv značajan rast bruto domaćeg proizvoda koji bi trajno i značajno spustio stopu nezaposlenosti, a posebno kod mladog aktivnog korpusa, moraju se nastaviti i strukturne i sistemske reforme. To je prevashodno reforma javnog sektora u svim aspektima koji se pominju u pomenutim dokumentima i dalje u onim aspektima koji podrazumevaju efikasno upravljanje javnim dobrima, popravljanje investicione klime i uslova za zapošljavanje, a to podrazumeva i sve imperative koje postavlja proces integracije u Evropsku uniju, a najpre vladavina prava i pravde.
Novoformirana Vlada Srbije obavezala se da će nastaviti dogovore sa MMF-om. Znači li to da mora “slušati” ono što on od nje traži, ili ima mogućnosti da se ponaša u skladu sa rezultatima koji budu ostvareni?
– Ni prethodna Vlada nije ugrožavala aranžman sa MMF-om. Naprotiv, učinjeno je sve što je bilo moguće da se ispune uslovi i prolazni ciljevi aranžmana što dokazuju sve dosadašnje revizije. Ponekad kada je reč o konsolidaciji i transformaciji javnih i državnih preduzeća rokovi nisu bili realno planirani, ali Misija MMF-a cenila je značajan napredak i na tom planu. Strukturne reforme se nastavljaju. Posvećenost reformama je izrazito vidljiva i iz premijerovog ekspozea u Narodnoj skupštini.
Na osnovu analize koju je RZS uradio o unutrašnjim migracijama u Srbiji prošle godine jasno je da je ogroman priliv stanovništva u velike gradove, pre svega Beograd i Novi Sad. Šta to zapravo govori?
– Republički zavod za statistiku od 1988. godine sprovodi godišnje istraživanje o unutrašnjem preseljavanju stanovništva Republike Srbije odnosno promeni prebivališta. Podaci o unutrašnjim migracijama u poslednjih pet godina (2011-2015), pokazuju da pozitivan migracioni saldo u kontinuitetu imaju gradovi: Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Novi Pazar i Subotica. Najveći broj doseljenih stanovnika je na teritoriji gradova Beograda i Novog Sada, tako da se može zaključiti da se nastavlja trend migracija na relaciji selo–grad, i sve više na relaciji varošica (10.000-30.000 stanovnika) - grad. Među stanovništvom koje se tokom 2015. doselilo u Grad Beograd preovlađuju žene (54%), a prosečna starost doseljenih lica je 33,9 godina. Od stanovništva koje se doselilo u Novi Sad tokom 2015. takođe ima više žena (55%), a prosečna starost doseljenih lica je 33,1 godina.
Proces pražnjenja sela i manjih naselja traje još od industrijalizacije u prvoj polovini dvadesetog veka. Naročito je taj proces ubrzan intenzivnom industrijalizacijom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Industrijalizacija koja je bila isforsirana svim sredstvima države, a naročito segregativnim socijalnim politikama i zapostavljanjem infrastrukturnog razvoja sela i brdsko-planinskih područja ima svoju visoku cenu u deruralizaciji, pražnjenju nekada naseljenih teritorija i na kraju u negativnoj demografskoj tranziciji tj depopulaciji, starenju stanovništva i kontrakciji radne snage. Sadašnje migracije u istom smeru samo su nastavak toga procesa koji bi trebalo zaustaviti i čak preokrenuti određenim politikama, jer taj proces sužava perspektivu ukupnog razvoja i dovodi do velikih distorzija u regionalnom razvoju, socijalnim nejednakostima i na tržištu rada. Prvi korak je uspostavljanje institucionalnog okvira dugoročnog planiranja.
Obični ljudi teško razumeju statistiku, pa kad im još i Fiskalni savet Srbije unese zabunu oko stope nezaposlenosti, onda im tek ništa nije jasno. Za koliko je tačno stopa nezaposlenosti u protekloj godini manja u odnosu na prethodni period?
– Stopa nezaposlenosti je u prošloj godini iznosila 17,7 odsto, što predstavlja smanjenje za 1,5 procentni poen u odnosu na 2014. kada je stopa nezaposlenosti bila 19,2 odsto.
Kako se pravi anketa o radnoj snazi i šta se dogodi kada se broj nezaposlenih po pravilu na kraju godine poveća u odnosu na prethodne mesece?
- Anketa o radnoj snazi je najobuhvatniji (meri i formalnu i neformalnu zaposlenost) i jedini međunarodno uporedivi instrument za praćenje kretanja na tržištu rada. Anketa se sprovodi kontinuirano (svake nedelje u toku godine) na slučajno izabranom uzorku domaćinstava. Tokom 2015. godine je anketirano 114.000 ljudi. S obzirom na to da Anketa o radnoj snazi pod zaposlenošću podrazumeva ne samo formalnu, već i neformalnu zaposlenost, sezonske i privremene poslove itd. očekivano je da se zaposlenost smanji i nezaposlenost poveća u zimskim mesecima, kada je obim sezonskih poslova značajno manji, naročito u poljoprivredi koja ima veliki udeo (preko 20%) u ukupnoj zaposlenosti u Srbiji.
Ljubinka Malešević