Kotrljanje ravnicom: Zvezdane ture isplative za domaćine i za selo

Oni su 33 godine radili u pogonu Konfekcija “Beko” u Kovinu, ali je 2002. godine na pogon stavljen katanac, pa su se okrenuli onome što su imali kod kuće – seoskom turizmu.

Antal još nije dočekao, a Olga prima skromnu penziju, od koje teško da bi sastavili kraj s krajem da se nisu posvetili novom poslu.

- Gotovo cele godine, od marta do oktobra turisti dolaze u Skorenovac. Dolazi nam najviše gostiju iz Mađarske, ali imali smo gostiju iz Australije, Kanade, Francuske, Engleske... Upravo su nam otišli gosti iz Vijetnama. Pre tri godine “ubrali” smo najbolje plodove seoskog turizma, najviše gostiju, a ova godina je skromnija, tako da smo ostvarili oko 600 noćenja – saznajemo od Antala Koršoša.

U domu porodice Koršoš zanoćili smo u utorak, u sklopu studijske ture projekta IPA programa prekogranične saradnje Srbija-Rumunija, koji se upravo bavi revitalizacijom promocije i unapređenja ruralnog turizma u Banatu sa naše i rumunske strane granice, a realizuju ga kao partneri rumunska opština Dumbrava i Kanjiža. Skorenovac se na toj maršuti našao kao svetla tačka, a Antal smatra da je bavljenje seoskim turizmom isplativo i za domaćine i za selo.

- Turiste gostimo onim što se proizvodi u našem selu, jer im na trpezu serviramo domaću hranu. Hleb je iz ovdašnje pekare, sir nabavljamo od komšija, a kobasice, šunke i carska slanina su iz domaće radinosti – precizira domaćin Antal.

Prihvatom gostiju do skoro bavilo se dvadeset domaćinstava, međutim, sada ih je ostalo desetak, ali osipanje nije bilo zbog toga što bavljenje seoskim turizmom nije isplativo, nego zbog toga što u Skorenovcu uglavnom žive Mađari, pa su uz dvojno državljanstvo i pasoš Mađarske domaćini otišli u potrazi za boljim životom. Oni koji ne planiraju da idu u beli svet, seoski turizam vide kao šansu za napredak Skorenovca. 

- U selu imamo solidan konfor za prihvat oko stotinu gostiju na noćenje, pa i duži boravak, jer domaćini koji primaju goste raspolažu sa šest do deset krevete u svojim sobama, a imamo i đački salaš sa tridesetak postelja za smeštaj đačkih ekskurzija – objašnjava Antal Koršoš. - Skoro svaka soba u kojoj odsedaju gosti ima zasebno kupatilo, ili u krajnjem slučaju kupatilo je na dve sobe. Selo je lepo uređeno, čisto, slično je drugim južnobanatskim sleima, nema posebno šta da se vidi, ali postali smo zanimljiva destinacije tako što turisti kod nas spavaju, pa posle doručka obilaze ono što im je u okolini zanimljivo, a vraćaju se na večeru. Dosta je turista koji dolaze na četiri-pet dana, pa odavde imaju takozvane zvezdaste ture. Prvi dan idu za Beograd i Zemun i vožnju brodom na Dunavu, drugi dan obilaze Smederevo, Golubac i Đerdap, treći dan obilaze Deliblatsku peščaru, Belu Crkvu i Vršac, a pošto nam najviše organizovanih grupa dolaze iz Mađarske u dolasku pogledaju znamenitosti Subotice, Palić, Novi Sad i Petrovaradin, a interesantno im je još da obiđu Sentu, Bečej, Novi Bečej, Araču.

Seoski turizam je doprineo da se Skorenovac pročuje i izađe iz anoniomnosti. Skorenovac je selo staro tek 130 godina, kada su preci ovdašnjih žitelja naseljeni iz Bukovine. Po poslednjem popisu Skorenovac je imao oko 2.000 žitelja, ali se broj osipa, zbog odlaska u inostranstvo. Ovde se najviše živi od poljoprivrede, pre čemu je odskočilo nekoliko farmera koji se bave mlečnim govedarstvom. Tri ugostiteljska lokala su jedan uz drugi u centru sela. Antal napominje da u jedan kafić ide omladina, u drugi ulazi celo selo, a treći odlaze u restoran “Dani” u vlasništvu porodice Dani, koja je u neku ruku zamajac seoskog turizma, jer je u glavni turistički punkt Udruženja domaćina za razvoj seoskog turizma u Skorenovcu.

Dvorište porodice Koršoš je puno cveća, a Antal i Olga naglašavaju da ako neko hoće da mu gosti dolaze tokom cele godine, pa da se posle prvog boravka ponovo vraćaju, mora se ostaviti lep utisak, da bude sve potaman, jer i turisti koji vole da borave u destinacijama seoskog turizma su probirljivi i treba ispuniti njihova očekivanja.

- Imamo veći broj gostiju iz Nemačke koji dolaze godinama i kod nas provedu sedam-osam dana, pa i duže. Gosti iz Francuske su se ovog leta zadržali 15 dana, a iz Australije i Kanade skoro mesec dana. I oni koji dolaze individualno sopstvenim prevozom ili iznajmljenim “rent a kar” automobilima, obilaze okolinu. Dosta je Skorenovčana koji su ranije otišli u inostranstvo, sada nemaju rođaka u selu, a vole da dođu u zavičaj tako da koriste smeštaj kod nas koji se bavimo seoskim turizmom. Zna se da pored nas Skorenovčana koji živimo na jugu Banata, još toliko nas ima širom sveta – dodaje Antal.

Mlađa ćerka Olge i Antala, Karolina, koja je završila studije u Novom Sadu živi u Francuskoj, a starija kći Marija je završila srednju medicinsku u Pančevu, udala se i radi u Kovinu, ali ne u struci. Jedan zet je Mađar, drugi Crnogorac. Koršošovi su zadovoljni jer imaju petoro unučadi. Kada su se ćerke udale i otišle iz Skorenovca, Olga i Antal su goste počeli primati u dve slobodne sobe, a kada su se uverili da se trud isplati ulagali su i još ulažu, tako da sada za prihvat turista imaju 11 postelja.

Olga i Antal žive u slozi od kada su se upoznali u fabrici “Beko”, pre punih 38 godina. Olga Kostić je odrasla u Deliblatu, roditelji su joj rodom Piroćanci, a posle rada u fabrici već punih 13 godina je posvećena seoskom turizmu. Olga naglašava da je sreća da je Erne Dani iz Skorenovca pokrenuo zamajac seoskog turizma, što je donelo boljitak i domaćinstvima koja su se uključila i selu, jer kroz selo godišnje prođe preko 5.000 turista.

- Sve u svemu, dobro nam ide, jer imamo puno gostiju sa kojima se družimo i ujedno zarađujemo – zadovoljna je Olga Koršoš. - Pošto nam je brak mešovit, mora i kuhinja biti mešovita. Gostima prijaju specijaliteti sa “južne pruge”, pre svega pite gibanice i zeljanice i druga jela srpske kuhinje, ali sam od svekrve naučila i specijalitete mađarske kuhinje. Trudimo se da gosti budu zadovoljni, a ako žele na polasku mogu da, po pristupačnoj ceni, ponesu nešto od domaće zimnice koju pripremamo. U ponudi je petanestak vrsta pekmeza, yema i slatkog, ajvara, pinđura, turšije i druge salate. Gosti koji nam dolaze iz Mađarske najviše vole ajvar, zato što se tamo ne pravi i ovaj srpski specijalitet obožavaju. Onima koji se interesuju dajem i recept da sami kod kuće probaju pripremu ajvara ili nečeg durgog od zimnice, a recepti za zimnicu koju spremam se nalaze i u knjizi “Skorenovački recepti” koja je objavljena na mađarskom.

Olga se priseća da je inicijativa da se u Skorenovcu krene sa seoskim turizmom u prvi mah primana sa nevericom, pa i podsmesima, da od svega ne može biti ništa, međutim, oni koji su prepoznali šansu su ubrzo razuverili “neverne Tome”. Olga smatra da za uspeh u razvoju seoskog turizma u Skorenovcu najviše zasluga imaju Erne i Valerija Dani, čija porodica se tome posvetila. Po potrebi Olga u restoranu “Dani” priskoči da ispomogne, ali posebno ističe izuzetno vrednu, pedantnu i sposobnu kuvaricu Etelku, zbog čijih specijaliteta gurmani dolaze u Skorenovac.

- Sreća je da su oni razmislili i predložili da se upustimo u bavljenje seoskim turizmom. Erne nam preko Udruženja dovodi goste, ali i mi sami sada već sebe preporučujemo dobrom uslugom i gostoprimstvom – smatra Olga. - Gosti koji nam jednom dođu, ti se vraćaju. Eto, iz Nemačke, Francuske, Švajcarske, Rumunije, Kanade  i Australije, već su zvali da rezervišu boravak za iduću sezonu. Dolaze kod nas da odmore i dušu i srce. Privlačna im je seoska idila Skorenovca, domaća hrana, domaća rakija i vino, i da ih iz sna budi kukurikanje naših petlova.

Milorad Mitrović