Kotrljanje ravnicom: Godinu nije lako ubediti da je rekordna

 i inostranstvo je specifično, jer mladi ovde ostaju, čak ima slučajeva i doseljavanja. Za poljoprivredno gazdinstvo Norberta Sirakija (38), moglo bi se reći da je prosečno po onom čime se bavi, a i po godinama starosti.

Norbert Siraki je rodom iz Jazova sa severa Banata, a u Totovo Selo se doselio nakon ženidbe 2003. godine i tu zasnovao gazdinstvo na kome se bavi ratarstvom i stočartsvom, a na porodičnom planu sa suprugom Evom podižu dve ćerkice. Nemaju nameru nikud da idu, nego da u Totovom Selu unapređuju gazdinstvo. 



Žetva suncokreta i berba sirka metlaša su obavljeni blagovremeno, u staji su krave muzare, telad i bikovi u tovu, u oborima krmače, prasad i tovljenici, a dok se u dvorištu koje je otraga otvoreno prema ataru suočavamo se sa više domaćih pasa avlijanera. Domaćina pitamo kakva je ova sezona u poljoprivrednom gazdinstvu? 



- Sve zavisi iz kojeg ugla gledamo – odgovara Norbert. - Ako gledamo u odnosu  na 2012. godinu mnogo je bolje, možda čak duplo bolje. Ali, ove godine ne možemo nikakve rekorde da spominjemo, u odnosu na ono što je mnogo puta bilo rečeno - da je ova godina po rodu rekordna. Po mome, godina u okolini Totovog Sela, ne pokazuje se baš da je u pravom značenju reči rekordna. Godina se ne može tako lako ubediti da je rekordna,  ako stvarno nije i tako je ne doživljavamo.



Norbert obrađuje oko 20 hektara zemlje, pri čemu je setvena struktura uglavnom namenjena obezbeđenju stočne hrane, jer treba podmiriti krave muzare, bikove u tovu, svinje i živinu. Seju se najviše kukuruz i lucerka, ali ima njiva i pod industrijskim biljem.

- Od industrijskog bilja ove sezone samo smo imali suncokret na dva hektara i sirak metlaša na tri jutara. Nisu to značajne površine, niti od prevelikog značaja za gazdinstvo, ali želeli smo i to da probamo. Suncokret je rodio mnogo bolje nego što sam očekivao, znači što se tiče kilaže to je odlično jer je prinos 3,7 tona po hektaru, ali otkupna cena bi moglo da bude mnogo bolja.



Isporučili smo ga po akontativnoj ceni od 33 dinara po kilogramu i sad čekamo konačan obračun. Obećali su oko 36-37 dinara, ali videćemo. Obećanje još nije gotov račun. Ovde na našem području sirak je dosta zastupljen, ima i otkupljivača, pa sam ga prvi put uzgajao. Dobro je rodio, kako sam i očekivao i sa otkupom nije bilo problema. Kao prošle godine, pola cene firma “RAM” je isplatila odmah, a verujem da će za 60 dana kao što je obećano biti isplaćena i druga polovina – objašnjava Norbert Siraki.



I za gazdinstvo porodice Siraki stočarstvo je nekako uvek varljiva delatnost, ali se održava. Staje i obori su popunjeni, ali kada bi situacija bila stabilnija, Norbert bi rado ulagao i povećavao stočni fond. Mleko od četiri muzare preko otkupne stanice, koja funkcioniše u selu, ide na preradu u Subotičku mlekaru iz sastava “Imleka”. 



- Računicu u mlekarstvu bolje da i ne spominjemo. Strašno je, strašnije ne može biti, jer je cena mleka mnogo manja nego što je bila pre 30 godina – ukazuje naš sagovornik. – Od tovnih junadi trenutno imamo dva komada, ono što je za prodaju. Tu je nekad bolja, nekad slabija cena, a sada je neka prosečna. Nije baš najbolje, međutim, bilo je i mnogo gore.

U porodičnom gazdinstvu Siraki godišnje se utovi 50 do 60 svinja. Za prasad se oslanjaju na potencijal četiri krmače i sopstveno iskustvo u selekciji priplodnih nazimica.



- Niije to baš veliki broj svinja, ali za naše gazdinstvo je sasvim dovoljno, i za rad i za korist. Otkupna cena tovljenika je nedavno malo skočila, išla je od 180 do 200 dinara, sada je ponovo pala na 145 dinara za kilogram žive vage. Prilike u svinjogojstvu su nestabilne, to se vidi unazad, a najgore je što vidimo da će tako biti i ubuduće. Velike oscilacije u otkupnoj ceni i nestabilnost utiču na opredeljenje nas stočara. Ne znam šta bi za sada bio izlaz iz ove situacije. Za naše gazdinstvo, ne mogu da kažemo da je nekorisno, jer uvek naiđe i period kad je računica povoljnija i koristi više, ali ima i situacija u svinjogojstvu kada nam gubici zbog niskih otkupnih cena tu korist odnesu – napominje Norbert. 



On smatra da bi pre svega za poboljšanje uslova i stabilnost u svinjogojstvu i ukupno u stočarstvu, trebalo da se krene sa preduzimanjem pravih mera na najvišem nivou, u resornom Ministarstvu poljoprivrede.

- Tamo bi trebalo da se sakupe snage i stručnjaci iz poljoprivrede koji bi na ovu problematiku gledali iskustvom i očima poljoprivrednih proizvođača, a ne samo brojeve i statistiku. Što se tiče našeg gazdinstva, imao bih uslove i našao mogućnost da povećavamo broj grla, ali dok je situacija ovakva kakva je sada, ne bi ulazili u dodatni rizik - veli Norbert. 



U Totovom Selu mladi ostaju da se bave poljoprivedom, pa “prosečno” mladog ali iskusnog domaćina pitamo: šta bi trebalo da se uradi da bude još više mladih ljudi na selu?

– Možda nisam pravi čovek da odgovorim na tako značajno i teško pitanje – mišljenja je Siraki. - Smatram kao najbitnije, za ostanak i opstanak mladih na selu, da bi se prilike za privređivanje u poljoprivredi i ukupni odnosi u agraru i na selu morale poboljšati. Najmanji problemi su u gazdinstvu, jer ako bi bilo rentabilnije bavljenje poljoprivredom, onda bi možda mnoge gazde, pa i ja bih povećao površine za obradu i držao više grla stoke. Bilo bi mogućnosti za veće upošljavanje sezone radne snage, ali i za stalno zaposlenja na gazdinstvima. Ovako, u sadašnjim uslovima gledamo da što je moguće više poslova obavimo sami.



U Totovom Selu su u prethodne dve decenije stvoreni relativno dobri uslovi da mladi ovde ostaju. Izgrađeni su dečiji vrtić, osnovna škola, duhovni omladinski centar pod okriljem katoličke crkve, od pre pet godina radi Fudbalska akademija “Njerš Ištvan”, razvijaju se kapaciteti seoskog turizma… Za malo naselje, kakvo je Totovo Selo, koje je veleposednik Jožef Tot osnovao pre nešto više od jednog veka, ono što je u poslednje vreme učinjeno, znači izuzetno dobru osnovu za dalji održivi razvoj, bez preterane bojazni da će mladi odlaziti, jer oni ovde vide mogućnost za život.



Milorad Mitrović

A i da se za pojas zadene

- Nemamo baš preterano velikih mogućnosti, ali i u skromnim uslovima se snalazimo i ono što imamo trudimo se da iskoristimo maksimalno – kategoričan je Norbert Siraki, koji se u Senti školovao za trgovca, u Čoki radio i kao zidar, išao u nadnicu, pa se skrasio u Totovom Selu, posvetio gazdinstvu u kome ima uvek posla, ali nađe i vremena da “za pojas zadene” i harmoniku na zabavama zasvira u orkestru “Aranješe zenekor”.