Kolektivne tužbe slamka spasa od švajcaraca?

potržiti više od dve stotine ljudi. Dok su kod nas nezadovoljni klijenti koji su se zadužili u francima, u Hrvatskoj i Crnoj Gori nezadovoljne su banke i spremaju se da tuže državu koja je njihovim klijentima olakšala otplatu.

Problemi klijenata čiji su zajmovi indeksirani u švajcarskim francima poznati su već duže: zbog skoka franka, rate su im i više nego duplirane. Takvu muku u Srbiji ima oko 20.000 građana. U Hrvatskoj je usvojen Zakon o konverziji kredita u evro po kursu na dan odobravanja. Gotovo istovetno rešenje usvojila je i Crna Gora početkom ovog meseca. U Srbiji pre više od godinu s bankama su dogovorena četiri modela olakšica, ali nisu naišli na široku primenu. Nisu nudili ono što dužnici priželjkuju: konverziju po modelu koji primenjuju bivše republike SFRJ.



Udruženje za zaštitu potrošača „Efektiva” je najpoznatije po aktivnostima u oblasti finansijskih usluga. Oni kažu da traže rešenje kakvo je usvojeno u pomenutim republikama: da se krediti prebaci u evro po kursu na dan odobravanja.

– Već smo pripremili pet tužbi, a u svakoj od njih je po 15 klijenata –kaže predsednik „Efektive” Dejan Gavrilović. – U toku je priprema novih tužbi, koje će obuhvatiti još 150 klijenata. Postalo je pravilo da nam se klijenti javljaju kada dođu u situaciju da ne mogu da otplate kredit. Očekujemo da će sudovi odluke koje će biti u korist klijenata doneti u razumnom roku tako da će tužitelji nesmetano moći da nastave da otplaćuju rate, bez straha da mogu ostati bez stana.



Ukoliko presude budu na strani klijenata, izvesno je da će banke biti nezadovoljne. Procene govore da je banke u Hrvatskoj konverzija koštala oko milijardu evra. Unikredit banka se zbog gubitka obratila Međunarodnom centru za reševanje investicionih sporova u Vašingtonu. Očekuju tamo više pravde jer je Vrhovni sud u Austriji poništo jedan kredit u švajcarskim francima. A deo banaka iz grupe ima sedište baš u Austriji.



U Crnoj Gori je nedavno takođe donet zakon koji tu materiju reguliše  kao u Hrvatskoj. Nema još obraćanja arbitražama, ali nezadovoljstva banaka ima. Prva se oglasila Adiko banka, bivša Hipo Alpe-Adrija. Oni smatraju da će retroaktivna odluka o konverziji štetiti opštem utisku o investicionoj klimi u Crnoj Gori. Hoće li i tu sledeći korak biti arbitraža, tek će se videti.



D. Vujošević

Pomoć s kursne liste?

Spas bi za klijente koji muku mče s francima mogao doći i s kursne liste. Godine 2008. franak je vredeo 49 dinara, zatim se popeo na 74. Najveći skok usledio je pre godinu i po, kada je prešao sto dinara. Juče je po srednjem kursu Narodne banke Srbije iznosio 113 dinara. Stručnjaci već poduže govore da jak franak smeta i samim Švajcarcima jer smanjuje konkurentnost tamošnje privrede. Kažu, franak će morati jednom da počne i da slabi. sSamo što to jednom nikako da se dogodi.