Ko zakasni, plaća kaznu i kamatu

Iako svi obveznici, po navici, računaju da svaka rata ovog nameta dospeva 15. u mesecu, i to u februaru, maju, avgustu i novembru, ovaj put je to dan ranije. Razlog leži u zakonu, koji kaže da se porez na imovinu plaća na tri meseca, i to u roku od 45 dana od dana početka tromesečja.

Kada se namiri i ova poslednja rata, ukupan plaćeni iznos u ovoj godini treba da bude jednak onome razrezanom na rešenju za 2016, koje je na adrese građana stizalo tokom maja i juna. Ipak, oni koji nisu bili ažurni, pa su sa uplatama pojedinih rata kasnili, mogu da računaju na zateznu kamatu po stopi od 14 odsto godišnje.



Lokalne uprave javnih prihoda u gradovima i opštinama već su pozvale i građane i firme da ne zaborave na svoju obavezu. Ove godine, sudeći bar po podacima sa lokala, iznosi razrezanog poreza na imovinu nisu bili značajno veći u odnosu na one utvrđene lanjskim rešenjima. U gradu Beogradu je, na primer, značajnije poskupeo samo kvadrat stana u prvoj, ekstrazoni poslovanja i to za 14.450 dinara. A upravo je cena kvadrata nepokretnosti u određenoj opštini prvi pokazatelj eventualnog povećanja razrezanog poreza. Međutim, u glavnom gradu je istovremeno povećana i stopa amortizacije, koja umanjuje ukupan iznos poreza, i to sa 0,8 na jedan odsto.



Veće iznose poreza i ove godine plaćali su vlasnici stanova koji u njima ne žive. Po pravilu, koje važi u svakoj opštini, kada se ne poklapaju adrese vlasnika i stana za koji pristiže porez - nameti su veći.Da li će nas u 2017. godini dočekati još veći iznosi na poreskim rešenjima za imovinu, zavisi od izmena Zakona o porezima na imovinu, koji treba da se usvoji do kraja 2016. Nezvanično, ne očekuje se da dođe do nekog većeg udara na kućni budžet građana, pošto se već usvojenim zakonom o finansiranju lokalnih samouprava nije značajnije “zagrabilo” iz kasa opština i gradova u Srbiji.