Kineska i polovna garderoba uzrokovala da stagnira krojački posao

Kako za „Dnevnik” otkriva Matilda Ninkov, koja se krojačkim zanatom bavi pune 42 godine, obim posla danas nije manji, samo mu je priroda promenjena.

– Kada sam pre četiri decenije počinjala da radim, mušterije su dolazile sa željom da im sašijem ceo odevni predmet ili kombinaciju – rekla je Matilda Ninkov. – Ponuda na tržištu bila je siromašnija, te je krojač bio zadužen za oblačenje stanovništva. Tada sam sve šila: jakne kapute, kostime... Kada bi se garderoba pocepala i pohabala, nismo je prepravljali, bacali smo je. Danas je posao baziran upravo na prekrajanju, porubljivanju i slično.

U vreme kada je naše tržište preplavila kineska roba, kako objašnjava sagovornica, bluze, pantalone i druge odevne komade kupci su mogli da priušte po krajnje niskim cenama. Ta dostupnost dovela je krojački zanat u izvesnu stagnaciju. Krojači su se, prema njenim rečima, snalazili radeći u preduzećima gde se šilo naveliko.

– Nakon nekoliko godina krojački zanat se oporavljao, te sam napustila firmu i otvorila svoj lokal – rekla je ona. – Postepeno sam osvajala poverenje mušterija, pa se nakon dve godine posao proširio. Sada uglavnom prekrajam odeću. Potrebu mušterija za prepravkama pospešile su prodavnice polovne odeće, Najlon pijaca i buvljak. Oni kupe odevni predmet za 100-200 dinara i donesu krojaču da suzi, skrati, porubi. Desi se da šijem matursku toaletu ili od haljine načinim venčanicu, ali sve ređe. Šijem posteljinu, zavese, presvlačim kožu i krzno, a najveći izazov za mene je da od starog, oštećenog komada napravim nov.

Cene krojačkih usluga su dostupne. Ušivanje rajsferšlusa koštaće vas od 200 do 300 dinara, dok ćete za porub, na primer, pantalona izdvojiti od 500 dinara pa naviše. Promena postave kaputa staje 1.200, a za kompletno šivenje haljine izdvojićete od 1.000 do 4.000 dinara.

Tekst i foto: D. Klašnja