Još se ne zna koliki je čiji deo u DP „Novi Sad – Gas”

u javnosti o tome mnogo govori. Osim priče o privatizaciji tog preduzeća, može se čuti i da je za kupovinu zainteresovana firma „Selinus gas&oil“, koja je uputila ponudu za otkup duga od oko 60 miliona evra i za koju se tvrdi da je vlasnik direktor DP „Novi Sad – Gas” Jovan Vujanović, koji je za naš list dematovao tu tvrdnju.

Ipak, kako sada stoje stvari, DP „Novi Sad – Gas” će još neko vreme čekati privatizaciju jer je u toku sudski spor u kojem bi trebalo da se dokaže ko je i u kojem procentu vlasnik firme. Naime, po rečima članice Upravnog odbora DP „Novi Sad – Gas“ Sonje Zrnić, privatizacija je više puta prekidana jer nije okončan sudski spor tokom kojeg bi trebalo da se utvrdi učešće države u imovini tog DP.



– Taj postupak je još uvek u toku i neizvesno je kada će biti okončan te privatizacija još nije sprovedena – kaže Sonja Zrnić. – Kada je reč o dugovanju DP „Novi Sad – Gas” JP-u „Srbijagas” od oko 5,5 milijardi dinara, potpisan je sporazum između ta dva preduzeće, a firma „Selinus gas&oil“ je  garant sporazuma, odnosno dala je bankarsku garanciju za dug za gas, a pre nego što je sporazum potpisan, Vlada Srbije je dala saglasnost.



Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača „Prosperitet” Radomir Ćirilović ističe da je privatizacija DP „Novi Sad – Gas” zaustavljena još 2005. godine s obrazloženjem da se ne može sprovesti dok se ne utvrdi obim i struktura kapitala uloženog u izgradnju gasovodne mreže i pratećih objekata. Pre dve godine je Skupština grada Novog Sada donela odluku, a na zahtev „Prosperiteta”, da se u skladu s propisima preduzeće vrati pod okrilje Grada, koja je upućena Vladi Srbije, a umesto toga, ukazuje Ćirilović, započet je proces privatizacije.



– Uputili smo pismo zainteresovanosti u kojem je jasno rečeno da se privatizacija ne može sprovesti dok se ne utvrde vlasnički odnosi, i obavestili premijera Aleksandra Vučića, nadležno ministarstvo te agnecije za energetiku i za borbu protiv korupcije – kaže Ćirilović. – Naime, procenjeno je da DP „Novi Sad – Gas”, koje ima 2.400 kilometara gasovodne mreže, 60 regulacionih stanica i drugih objekata, distribuira gas na teritoriji pet opština i ima oko 60.000 potrošača, vredi 1,9 milijardu dinara, što je izuzetno malo ako se ima u vidu da je tržišna cena dužnog metra gasovodne mreže oko 34 evra.



Govoreći o dugu DP „Novi Sad – Gas”, Ćirilović ukazuje na to da je on napravljen namerno.

– Moguće je da je dug nastao tako što se novac iz DP „Novi Sad – Gas” prelivao u ćerku-firmu tog preduzeća u Bačkoj Palanci, a moguće je i da je deo gubitaka stvoren zbog izgradnje gasne mreže u Bijeljini. Kako god da je nastao dug, za to su namanje krivi potrošači gasa, koji su u najvećoj meri nezadovoljni uslugom tog preduzeća, od kvaliteta gasa, visine distributivne razlike, do održavanja gasne mreže. Ukoliko potrošači ne dobiju nadoknadu za uložene pare, preduzećemo sve zakonom predviđene mere i iskazati nezadovoljstvo, od građanske neposlušnosti do organizovanja protesta, a u skladu sa zakonima o energetici i o zaštiti potrošača predložićemo da DP „Novi sad – Gas” više ne bude distributer gasa, pošto potrošači imaju pravo da biraju distributera – kaže Ćirilović.



D. Mlađenović

 

Sporan status



Zanimljivo je, kaže Radomir Ćirilović, da DP „Novi Sad – Gas” postoji kao društveno preduzeće, iako to više nije moguće na osnovu važećih propisa. On ukazuje na to da izgleda nikome nije u interesu da ono prestane da postoji kao društveno preduzeće pošto do sada, iako je to moglo i trebalo, status tog preduezća nije promenjen.