PROPADANJE KROZ PUKOTINE, CEVI KOJE PROPUŠTAJU, POLOMLJENI STEPENICI... Evo kakav je položaj žena u IT industriji

Pa, da krenemo redom.

Pojam „stakleni plafon“ (glass ceiling )nije nov. Koristi se kao metafora za nevidljivu barijeru ili ograničenje koje sprečava žene da napreduju u karijeri i dostignu visoke pozicije u organizacijama ili društvu, uprkos sposobnostima i obrazovanju. Ovaj koncept često se koristi u kontekstu rodne ravnopravnosti i analize razlika između muškaraca i žena na radnom mestu. Otkriće i popularizacija koncepta "staklenog plafona" bila je važna faza u razumevanju problema rodne neravnopravnosti na radnom mestu. Žene u Srbiji se često susreću s realizacijom ovog pojma na radnom mestu, što pokazuje i statistika: u Srbiji je razlika u platama sve gora i gora: u 2022. je iznosila 14,4 posto u korist muškaraca, dok je četiri godine ranije, 2018, ta razlika bila samo 9,6 posto.

Šta ćemo sa propadanjem kroz pukotine?

Izraz "propadanje kroz pukotine" (Falling through the cracks) koristi se kao metafora za situaciju kada neko ne biva adekvatno primećen ili obrađen zbog propusta ili nedostatka pažnje u sistemu. Toliko je uobičajena pojava, da se ne zna ko je prvi upotrebio ovaj izraz, te je postao deo lingvističkog folklora engleskog govornog područja, gde je i nastao, a potom i drugih jezika. U ovom kontekstu znači da žene polako ispadaju iz korporativne igre, ostajući na daleko nižim pozicijama od zaslužene.

- Iako Srbija ima znatno veći udeo žena u ovoj oblasti u poređenju s evropskim i globalnim kolegama, primetili smo da i u širim STE(A)M oblastima i gejmingu, mnoge žene ostaju na nižim lestvicama industrije, ne napredujući do menadžerskih ili vlasničkih nivoa – rekla je u izveštaju o srpskoj gejmerskoj industriji Kristina Jazinka Nikolić, voditeljka Laboratorije za ubrzani razvoj UNDP Srbija. - Žene čine samo 17% menadžmenta, manje od 10% direktorki i samo 2% starijih u gejming industriji.

A Srbija je jedna od naprednijih zemalja, zamislite, naročito u gejming industriji.

Šta su onda “cevi koje prouštaju”?  

Izraz "cevi koje propuštaju" (Leaky pipelines) koristi se kao metafora za situaciju u kojoj žene, iako ulaze u određene profesionalne oblasti ili sektore, imaju tendenciju da "propadaju" ili napuštaju te oblasti pre nego što dostignu više pozicije ili napreduju u karijeri. Ovaj koncept se često koristi u kontekstu zapošljavanja žena, posebno u STEM (nauka, tehnologija, inženjerstvo, matematika) sektoru, gde se primećuje neravnoteža u broju žena na nižim i višim pozicijama.

Razlog za napuštanje ovih sektora i nenapredovanje leži u različitim preprekama - poput diskriminacije, nedostatka podrške, nejednakih mogućnosti za napredovanje, nedostatka mentorstva.

Ostali su nam polomljeni stepenici.

Izraz "polomljeni stepenici" (broken rungs) koristi se kao metafora za situaciju u kojoj žene imaju poteškoće u karijernom napredovanju zbog nedostatka podrške ili prilika dok su na nižim nivoima organizacione lestvice. Ovaj koncept sugeriše da su ključni koraci ili "stepenici" ka usponu u karijeri za žene "polomljeni" ili nedostupni, što otežava njihov napredak ka višim pozicijama. To znači da žene mogu imati teškoće u prelasku sa nižih na više pozicije u karijeri, čak i kada poseduju potrebne kvalifikacije i sposobnosti, ili se suočavaju sa nesrazmernim izazovima kada su na rukovodećim pozicijama. To može biti posledica različitih faktora kao što su nedostatak mentorske podrške, nedostatak prilika za razvoj veština i iskustva, nejednakost plata ili radne prilike, kao i kulturološke prepreke unutar organizacija.

Ovo potvrđuje i Kristina Jazinka Nikolić, spominjući upravo ove izraze:

- Primetili smo da žene u STE(A)M-u u Srbiji "propadaju kroz pukotine" zbog "cevi koje propuštaju" (žene odustaju pre postizanja viših) ili "polomljenih stepenika" (suočavaju se sa nesrazmernim izazovima u odnosu na muškarce, kada su na rukovodećim pozicijama). - Razgovarajući sa ženama u STE(A)M oblastima, shvatili smo da se suočavaju sa sličnim problemima, koji mogu biti rešeni samo malo većim razumevanjem.

Neka ponašanja “tipična za žene” upravo su posledica polomljenih stepenica, spuštenog staklenog plafona i cevi koje cure. Na primer, u kompanijama se redovno dešava da žene uz razne izgovore odbijaju da učestvuju na važnim događajima koje organizuje njihova kompanija,  seminarima i simpozijima, tim bildinzima vikendom, koktela i „minglovanja“.

Analiza je pokazala da od tih prilika za širenje poslovnih kontakata odustaju jer to oduzima vreme koje mogu da provedu sa porodicom, koja često zavisi od njih.

- Iako možda nisu spremne da to kažu svojim poslodavcima, rekle su nama, i nadamo se da ćete razmisliti o tome kada planirate svoje događaje u vreme koje je više prilagođeno radu – kaže Kristina Jazinka Nikolić, dodajući da je među ponašanjem karakterističnim za žene, koje je došlo kao posledica ovih “građevinskih” trendova, i jedan psihološki.

- Primetili smo i da žene često oklevaju da se upuste u trku ka pozicijama i čak karijerama koje su sposobne da obavljaju, jer potcenjuju svoje sposobnosti. Često im nedostaju uzori u sličnim pozicijama ili čak iskrena objašnjenja o tome šta poslovi i karijere nude u pogledu iskorišćavanja njihovih sposobnosti – ističe Kristina.

Zašto je sve ovo važno? Žene čine polovinu ljudskog roda, ali manje od četvrtine gradi digitalno društvo u koje smo svi uronjeni. U IT ekonomiji žene čine više od trećine radnika (38 posto), ali dok muškarci uglavnom rade na razvoju softvera (što je bolje plaćen posao, s velikom šansom za napredovanje), žene uglavnom rade manje plaćene administrativne i prevodilačke poslove (za koje nema nekog karijernog napretka).

Zašto je još važnije? Zato što u ovoj industriji, kojoj preti „pucanje mehura od sapunice“, treba drugačiji pogled na zadatke, druga vrsta kreativnosti, druga iskustva, programerke, front-end developerke, bek-end developerke, 3D programerke, kreativne direktorke...

Ivana Radoičić