MRTVA TRKA S HAKERIMA: KAKO ĆEMO PROTIV AI CRNOG TRŽIŠTA Naučnici kažu: DNK je šifra budućnosti
Stručnjaci za sigurnost boje se Q-Day-a, dana kada će kvantni računari, odnosno, veštačka inteligencija, postati toliko moćna da mogu da probiju bilo koju današnju lozinku. Neki idu toliko daleko da procenjuju da se to može dogoditi već dogodine.
Provere lozinki temelje se na kriptografskim jednosmernim funkcijama koje izračunavaju izlaznu vrednost iz ulazne vrednosti. Njihovu izlaznu vrednost nemoguće je koristiti za izvođenje ulazne vrednosti, odnosno šifre. Barem ne sa današnjim resursima. Međutim, budući kvantni računari mogli bi da olakšaju ovu vrstu inverznog računa.
I šta sad?
Istraživači ETH Cirih predstavili su kriptografsku jednosmernu funkciju koja radi drugačije od današnje i biće sigurna u budućnosti. Umesto da se podaci obrađuju pomoću aritmetičkih operacija, oni se smeštaju kao niz nukleotida, hemijskih delova građe blokova DNK.
- Naš sistem temelji se na istinskoj slučajnosti. Ulazne i izlazne vrednosti su fizički povezane i moguće je doći samo od ulazne do izlazne vrednosti, a ne obrnuto - obašnjavaju švajcarski bionaučnici. - Reč je o fizičkom, a ne digitalnom sistemu koji se ne može dekodirati algoritmom, čak ni onim koji radi na kvantnom računaru.
Princip, opisan u časopisu Nature Communications, naizgled je komplikovan, ali proizvodnja DNK molekula s ugrađenom slučajnošću jednostavna je i jeftina: troškovi proizvodnje za skup DNK koji se može podeliti na ovaj način manji su od jednog švajcarskog franka.
Korišćenje DNK sekvenciranja za očitavanje izlazne vrednosti dugotrajnije je i skuplje, ali mnoge biološke laboratorije već poseduju potrebnu opremu, pa je i taj problem rešen.
Budući da ovaj oblik provere lozinke zahteva specijalizovanu laboratorijsku infrastrukturu, njegovi tvorci predviđaju da će se u početku koristiti za vrlo osetljivu robu ili za pristup zgradama s ograničenim pristupom. Sledeća na popisu su umetnička dela. Umetnik svoje slike može označiti mešanjem DNK u boju, prskanjem na sliku ili nanošenjem na određeno mesto. Autentičnost umetnine posle bi se proveravala DNK testom. Ova tehnologija mogla bi se, kažu, koristiti i za povezivanje kriptoimovine koja postoji samo u digitalnom obliku, s fizičkim svetom, stvar je koju će vlasnici kriptovaluta prihvatiti raširenih ruku, pogotovo ako bude koštala jedan švajcarski franak.
I. R.
